- Na ovaj način zaustavili smo sprovođenje odluke iz ''Lokalnog plana upravljanja otpadom grada Beograda od 2011 - 2020. godine'' koji je usvojila Skupština grada 7. jula 2011. godine, na predlog tadašnjeg gradonačelnika Dragana Ðilasa, po kome je svako domaćinstvo u Beogradu trebalo tu cenu za tretman i odlaganje komunalnog otpada da plaća 127,5 evra godišnje ili 10,60 evra mesečno, odnosno 1.239 dinara - rekao je Vesić.

Odluka o plaćanju odlaganja komunalnog otpada i o smanjenju cene grejanja za taj iznos doneta je u skladu sa obavezama iz Ugovora o javno-privatnom partnerstvu za deponiju Vinča.

Vesić je naveo da od danas počinju radovi na uređenju deponije komunalnog otpada Vinča, koja će prvo biti sanirana i rekultivisana, a potom i zatvorena.

Istovremeno, dodao je, gradi se nova sanitarna deponija, koja će u svemu pratiti stroge propise EU u pogledu odlaganja otpada i njegovog tretmana, kao i zaštite životne sredine.

Vesić je pojasnio da će se graditi kombinovano postrojenje za tretman otpada i proizvodnju energije iz otpada, koje će koristiti otpad kao izvor energije za proizvodnju električne i toplotne energije.

Sva proizvedena toplotna energija koristiće se za grejanje građana Beograda.

Kapacitet postrojenja je 340.000 tona otpada godišnje, što se uklapa u sistem selekcije otpada grada, dodao je Vesić.

Kapacitet postrojenja je 340.000 tona otpada godišnje, što se uklapa u sistem selekcije otpada grada, dodao je Vesić.

Takođe, naveo je i da će se graditi postrojenje za tretman građevinskog otpada, čiji kapacitet će biti minimum 100.000 tona godišnje, gde će se dovoziti građevinski otpad sa teritorije grada, koji u ovom momentu nema odgovorajući tretman.

Proizvod koji nastane tretmanom građevinskog otpada dalje će se koristiti kao sirovina u građevinarstvu, između ostalog i za izgradnju puteva.

Prema Vesićevim rečima, biće izgrađeno i postrojenje za tretman procednih voda u kome će se vršiti tretman kontaminirane vode sa deponije, a koja će nakon tretmana biti očišćena od svih zagađenja i moći da se koristi kaotehnička voda.

Dodao je da će biti izgrađeno i postrojenje za sakupljanje i tretman deponijskog gasa, koji će potom biti korišćen zaproizvodnju energije.

- Stvaranje bio gasa sastavni je deo procesa deponovanja otpada i izgradnjom ovog postrojenja gas će se sakupljati i koristiti za proizvodnju energije za potrebe rada postrojenja na samoj lokaciji, a sve preko toga će ići u distributivni sistem Beograda - rekao je Vesić.

On je naveo da Grad uvodi cenu za uslugu tretmana i odlaganja komunalnog otpada koju imaju svi gradovi u Evropi, a koja će se naplaćivati od 2022. godine, od meseca početka pružanja usluge.

- Zbog potrebe da zaštitimo standard stanovništva, doneli smo odluku da istovremeno sa uvođenjem ove cene, smanjimo cenu grejanja, kao i da umanjimo cenu komunalne usluge sakupljanja, odvoženja i odlaganja komunalnog otpada ''Gradske čistoće“ za isti iznos, tako da građani neće plaćati ni dinar više nego pre njenog uvođenja - rekao je Vesić.

On je objasnio da će cena za uslugu tretmana i odlaganja komunalnog otpada za 314.000 domaćinstava koja imaju centralno grejanje iznositi 5,38 dinara po metru kvadratnom, ali da će tim domaćinstvima cena grejanja biti smanjena za 3,58 dinara po metru kvadratnom, dok će cena za sakupljanje i odvoženje komunalnog otpada koju sada plaćaju sva domaćinstva biti umanjena za 1,8 dinara, tako da će njihovi računi ostati isti.

Kada je reč o 327.000 domaćinstava koja nemaju centralno grejanje, cena za novu uslugu tretmana i odlaganja komunalnog otpada iznosiće 1,8 dinara po metru kvadratnom, ali će se za isti iznos umanjiti cena za sakupljanje i odvoženje komunalnog otpada koju sada plaćaju sva domaćinstva, tako da će i njihovi računi ostati isti.

- Preostali iznos od 3,58 dinara po metru kvadratnom će se obezbediti od sredstava dobijenih iz razdvajanja i reciklaže komunalnog i građevinskog otpada - rekao je Vesić.

Takođe, naveo je da će grad od 2022. godine biti u prilici da smanji cenu grejanja, jer će do tada biti završen toplodalekovod Obrenovac - Beograd kojim će se topla voda iz TE “Nikola Tesla” transportovati do Toplane na Novom Beoradu i koristiti za grejanje.

To će Gradu omogućiti da smanji kupovinu gasa za oko trećinu, zbog čega će moća da isplati investiciju koja je oko 200 miliona evra i da smanji cenu grejanja, ističe Vesić.

- Cena grejanja je već četiri godine ista, dok je u vreme kada je Dragan Ðilas bio gradonačelnik - sa 40,57 dinara po metru kvadratnom, koliko su građani plaćali kada je 2008. godine preuzeo vlast porasla na 103,64 dinara koliko se plaćalo kada je Ðilas bio smenjen - kaže Vesić.

Dodao je da su istovremeno, uz povećanje cene, beogradske toplane radile sa gubitkom od oko 300 miliona dinara, dok danas imaju dobitak od 4,4 milijarde dinara, koji, kaže, uplaćuju u budžet grada, iz kojeg se novac zatim izdvaja za subvencije za vrtiće i javni prevoz.

Vesić navodi da je Grad, upravo zato što se posluje na takav način, u prilici da smanjenjem cena nadoknadi građanima ono što bi platili kroz cenu nove usluge, tako da ih to neće koštati ni dinar.

- Tu je razlika između nas i Ðilasa. On je planirao da uvede ovu cenu od 127,5 evra godišnje, a pri tom jepovećao cenu grejanja sa 40,57 na 103,64 dinara. Mi smo smanjili cenu grejanja i drugih usluga, pa građani uvođenjem cene za tretman i odlaganje komunalnog otpada neplaćaju ni dinar više, a već četiri godine ne menjamo cenu grejanja - rekao je Vesić.