Sa pet godina došla je do saznanja da je rođena u pogrešnom telu.
- Rođena sam u telu muškarca, ali sto posto sam žensko. Ja tako razmišljam, tako se ponašam, tako se oblačim. Ne želim da se skrivam, to bi mi donelo još veću patnju. U početku sam mislila da sam gej, ali onda sam shvatila da to nije tako - kaže dvadesettrogodišnja Saška Đokić, Vlasotinčanka koja trenutno živi Novom Sadu, otkako je proterana iz Hrvatske.
Nesrećno detinjstvo
Saška kaže da je rano ostala bez roditlja, da njena tragedija počinje još u detinjstvu. Kao mala, prisustvovala je užasnoj sceni u svojoj kući.
- Moj otac je na moje oči pucao majci u glavu. Majka je preživela, otac je umro posle toga. Majku sam izgubila kada sam imala 16 godina, pokosio je rak. Na sreću ili na žalost, ja nisam imala tu obavezu da roditeljima objašnajvam šta sam i ko sam – kaže Saška, ali dodaje da uprkos tome rodbina je nije prihvatila takvu kakva jeste.
Kaže da ima starijeg brata i sestru, koji nisu želeli da se brinu o njoj, pa je nakon gubitka majke pripala hraniteljskoj porodici na čuvanje.
- Bila sam u više hraniteljskih porodica. Tamo sam doživljavala psihička zlostavljanja. Ništa lepo me ne vezuje za detinjstvo i Vlasotince – dodaje ona.
“Ne podržavam LGBT paradu”
Saška kaže da ne podržava sutrašnju paradu koja treba da se održi u Beogradu. - Najbolje je mirnim putem da se dođe do nečega. Parada nije potrebna. Ja kao pripadnica LGBT populacije smatram da je parada totalna glupost – rekla je ona.
Trbuhom za kruhom u “beli svet”
Punoletna i nakon završetka škole, Saška je rešila da preuzme svoj život u svoje ruke.
- Ja sam u Hrvatsku otišla da se bavim najstarijim zanatom. Kao strani državljanin nisam odmah mogla da otvorim neku fimu i poslujem. Bilo je potrebno oko 40.000 evra da bi se pokrenula firma. Morala sam da zaradim novac, to je bilo teško jer čim bi me ugledali poslodvaci bi me gledali kao vanzemaljca – priseća se ona svojih prvih godina u Hrvatskoj, i borbe za pristojnu zaradu.
Na prostituciju se opredelila, jer je kaže “muka naterala”
- Jače komanduju, starije koleginice brane da dođemo do izražaja. Bavila sam se prostitucijom, modelingom, glumom. Prostitucija je bila moranje i prisiljavanje kako bi mogla da zaradim novac – kaže Saška, dodajući da danas u njenoj dokumentaciji stoji ženska fotografija, staro ime – Saša Đokić, i muški pol. Kako objašnjava, to dosta zbunjuje poslodavce i sve one koji imaju uvid u njena dokumenta, a ne znaju njenu životnu priču.
Hapšenje, zatvor, silovanje …
Saška kaže da je u Hrvatskoj proživela pakao. Kada je mislila da je stvorila novi život, sve joj se jedne večeri srušilo kao kula od karata.
Od tada, kaže, nizali su se samo tragični događaji u njenom životu.
- Jedne večeri, pošto sam imala salon za masažu, primila sam jednog klijenta. Dok sam bila u kupatilu, dečko moje cimerke je nasrnuo na njega. Zvala sam policiju, hitnu pomoć. Nas dvoje su priveli zbog razbojništva – priseća se Saška kobne večeri kada je završila u hrvatskom zatvoru.
Kaže da je u pritvoru bila mesec i ipo dana, dodajući da je tamo doživela, kako kaže, “užas i pakao”.
- Privedena sam oko šest sati ujutru. Privedena sam sva sređena, odtišla sam na saslušanje, odveli su me, nisu primili moj u dokumentaciju, na nekim sudovima su me okarakterisali kao ženu, na nekim kao muškarca i to je bilo katastrofa. Bila sam u ćeliji sa zatvorenicima koji su tamo zbog mnogo jačih dela – priseća se ona prve zatvorske noći, dodajući da bi bila još prve noći pretučena da nije bilo jednog zatvorenika koji je zaštitio.
Međutim, Saška kaže da u zatvoru je tek sledio pakao, pored fizičkih nasrtaja na nju, batinjana ona je i silovana.
- Ja sam trebala da budem na ženskom odeljenju. Posle 15 dana sam prebačena u samicu. Stavili su me da šetam, gde sam u slikonima šetala sa muškarcima. Zatvorenici su me lupali po zadnjici, pretili su mi silovanjem – priseća se ona, ističući da je više puta apelovala na upravnika zatvora da je zaštiti.
- Ne znam ko me je silovao. Ušao je sa fantomkom. Ja sam bila pod terapijom, jer pije dosta hormona i antidepresive. Ušao je oko tri ujutru, i to je jedino čega se sećam. Postoje kamere, zna se ko i kada dežura. Zna se ko je krivac, ali verujem da ga štite – rekla je ona, dodavši da ništa ne može jer je proterana iz Hrvatske jer joj je istkla radna dozvola.
- Proterana sam sa jednom kesom. Ovde nemam nikoga, jedva sam se snašla da živim. U Hrvatskoj imam prijatelje, stvorila sam svoj život, stekal sam novu prodicu – rekla je ona, naglašavajući da sada živi u Novom Sadu i dalje se bavi prostitucijom.
- I dalje se bavim prostitucijom, to je jedini način da bi ja opstala i preživela. Ne interesuje me šta ko misli, preko glave mi je svega – dodala je.