Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je danas u Novom Sadu da tim koji je formiran kako bi radio na spašavanju sela u Srbiji, od sada uključuje i pomoć Matice srpske.
Krkobabić je kazao da je u akciju obnove sela u Srbiji uključena SANU, te da je stoga jasno da podršku treba da pruži i "najeminentnija i najstarija kulturno-naučna institucija" u zemlji - Matica srpska.
Foto: Beta/Dragan Gojić
- Značaj ove akcije koju preduzimamo i kojom ćemo se baviti, a to je više mukotrpna misija, za cilj ima spašavanje sela Srbije. U takvoj misiji mesto Matice srpske je više nego jasno - rekao je Krkobabić.
Prema njegovima rečima, tim će biti sastavljen od najumnijih ljudi, a ideja je da stvore "jasnu politiku ravnomernog regionalnog razvoja Srbije do kraja 2019. godine", kako bi sa takvim politikama mogli da izadju pred poslanike na skupštinskoj raspravi o novom budžetu.
Foto: Beta/Dragan Gojić
Kako je najavio, biće to "set različitih politika", koje će omogućiti da poslanici izdvoje "pozamašnu svotu novca" za rešavanje egzistencijalnih i infrastrukturnih problema, kao i obrazovanja, zdravstvene, kulturne i sportske sfere na selima.
Foto: Beta/Dragan Gojić
- Sela Srbije treba da vide svoju budućnost. Ovo je i bezbednosni problem, pogotovo u brdskim i planinskim predelima - rekao je Krkobabić na sastanku u Matici srpskoj u Novom Sadu.
On je dodao da je akcija za spas sela koju predvodi, jedan od najvažnijih problema Srbije danas.
- Ključna pitanja koja su sada pred nama, poput pitanja Kosova i Metohije, su nastala pre 20, 30 ili 100 godina upravo zato što smo ostavljali prazna mesta. Usud puste zemlje se nadvijao nad Srbijom i sada to moramo da rešimo - rekao je Krkobabić.
Foto: Beta/Dragan Gojić
Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, rekao je da je najvažnije zaustaviti odlazak mladih sa sela, a pre svega u južnim delovima Srbije, prema Kosovu i Severnoj Makedoniji, ali i u Banatu.
- Sela se prazne, ostaju sstari ljudi kojima treba pomoć. Mi imamo suviše male posede koje bi trebalo ukrupniti na dobrovoljnoj osnovi, tako da se broj poljoprivrednika koji proizvode hranu smanji, a da se poveća broj onih koji proizvode finalne proizvode - rekao je Škorić.
Dodao je da u narednom periodu treba posebno raditi na infrastrukturi, kako bi se moglo "doći do svakog sela, posebno u planinskim predelima".
Škorić je kazao da je projekat "500 zadruga za 500 sela" najbolji koji je pokrenut u Srbiji, jer je kroz njega formirano više od 400 zadruga.
- Tim projektom je probudjena svest kod naših seljana da mogu opstati jedino ako se udruže u zadruge i druge vrste udruživanja - dodao je on.
