Svečanom ceremonijom podizanja srpske zastave ispred zgrade CERN-a u Ženevi, u prisustvu premijerke Ane Brnabić, označen je i zvaničan prijem Srbije kao stalnog člana Evropske organizacije za nuklearna istraživanja. Pored premijerke Brnabić, svečanosti je pristustvovao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Sredinom decembra prošle godine, Srbija je postala 23. punopravna članica CERN-a jednoglasnim usvajanjem rezolucije Saveta te organizacije. Nakon toga, krajem marta ove godine, CERN je primio i formalnu potvrdu UNESCO da je Srbija pristupila CERN-ovoj konvenciji, a danas je označen i zvaničan prijem.

Srbija je, uz Izrael, Švajcarsku i Norvešku, četvrta zemlja koja nije članica Evropske unije, a punopravna je članica prestižne naučne organizacije.

Da je Srbija spremna za punopravno članstvo pokazali su uspesi srpskih fakulteta i instituta koji su i danas značajan činilac u toj renomiranoj organizaciji, kao i ulaganje Vlade Srbije od više od 90 miliona evra u naučnu i inovacionu infrastrukturu, kao i osnivanje Fonda za nauku čime se omogućava konkurentno finansiranje i povećava ulaganje u nauku.

Punopravno članstvo značajno je za dalji razvoj nauke i unapređenje obrazovanja u Srbiji i pozicioniraće Srbiju kao zemlju koja ravnopravno odlučuje o najvažnijim pitanjima iz nauke, tehnologije i inovacija.

Članstvo omogućava da studenti i profesori iz Srbije rade istraživanja na svetskom nivou u Srbiji, kao i da naša privreda učestvuje u većem obimu na projektima u CERN-u.

Uz podizanje kvaliteta naučnih istraživanja, pristupa najnovijoj naučnoj opremi i tehnologijama kao i prenošenja iskustva i znanja, članstvo u CERN-u uticaće na sprečavanje odlaska obrazovanih mladih ljudi iz Srbije.

Istraživači iz Srbije ravnopravno će učestvovati na svim konkursima CERN-a, od finansiranja projekata naučne izvrsnosti, redovnih letnjih škola za studente i diplomce, doktorskih i postdoktorskih stipendija, do finansijske podrške za naučne specijalizacije.

Na eksperimentima u CERN-u učestvuje značajan broj istraživača iz Srbije, a trentno je u CERN-u registrovano 85 istraživača iz naše zemlje, među kojima su i studenti doktorskih i master studija koji studiraju na fakultetima u Srbiji.

Dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja članica koje su osnovale CERN, srpski fizičari i inženjeri učestvovali su u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.

CERN i Srbija su 2001. godine zaključili Ugovor o međunarodnoj saradnji koji je omogućio učešće Srbije u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC komjuterskoj mreži, kao i na ACE i NA61eksperimentima.

Najveće učešće Srbije danas u CERN-u je u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, koje izvodi istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i na izradi studija budućeg sudarača čestica - FČ i CLIC, koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.

Kao država članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove. Članarana će doprineti mogućnostima za zapošlkavanje u CERN-u, kao i učešću srpske industrijie na CERN-ovim tenderima, navedeno je u saopštenju.

CERN predstavlja najveću laboratoriju za fiziku elementarnih čestica na svetu, sa nekoliko akceleratora čestica, od kojih je najveći kružni LHC (Veliki hardonski sudarač) čija je dužina 27 kilometara i prostire se ispod Francusko-Švajcarske granice u Ženevi.

Osnovana je 1954. godine, a među potpisnicama 12 evropskih država osnivača, nalazila se i bivša Jugoslavija. U CERN-u je zaposleno 2.500 naučnika, a širom sveta ima 12.000 saradnika.