Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vešić izjavio je da svaki veliki investitor u Beogradu može da računa na podršku u vidu posebne radne grupe, ali i da investitori moraju da imaju projekat koji je u skladu sa zakonom.

Vesić je to rekao na Četvrtoj srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture "Razvoj budućnosti", a odgovorajući na primedbe na sporost gradskog sekretarijata u primeni procedura i dodao je da grad svakom ko ulaže preko 50 miliona evra dodeljuje posebnu radnu grupu koja pomaže u rešavanju problema.

Vesić je bio prvi panelista na tom skupu i poručio je da je Beograd okrenut velikim investicijama, ali je dodao da ne vodi samostalnu politiku, već je to deo politike Vlade Srbije, koja je dala ogroman doprinos da se ubrzaju investicije. Vesić je primetio da su najveće i najkompleksnije investicije u Beogradu, zbog čega se očekuje da i projekti budu u skladu sa zakonom da ne bi bili vraćeni.

Beograd iz godine u godinu daje dozvole za gradnju oko milion kvadratnih metara, a veliki investitori imaju mogućost za saradnju sa Vladom i Ministarstvom građevina, podsetio je zamenik gradonačelnika.

- Kao grad trudimo se da zakonske procedure maksimalno ubrzamo - rekao je Vesić, i naveo da Beograd izdaje više građevinskih dozvola nego sve druge lokalne samouprave zajedno.

On je potvrdio da problem postoji na srednjem nivou gde službenici gradskog sekretarija nisu dobro plaćeni i dodao da je to je problem koji će morati da bude rešen.

- U ovom trenutku imamo između 27 i 30 predmeta po jednom zaposlenom u Sekretarijatu za urbanizam Beograda - izneo je Vesić, a na primedbu da je manjak zaposlenih stari problem koji se ne rešava, odgovorio je da Beograd spada u državnu upravu u kojoj su plate limitirane i postoji zabrana zapošljavanja, poručivši da se predloži izmena zakona.

Kad je reč o investicijama, istakao je da je Beograd regionalni centar, te da je potencijal za stanogradnju veći i da to treba iskoristiti.

Dodao je da će se raditi koncept Beograda kao zelenog i pešačkoga grada, kao i da će javni saobraćaj tome prilagođavati. On je naveo da će Beograd sa Vladom Srbije naći način da razvija i prigradske opštine i da ih uporedo saobraćajno povezuje i tako stvara mogućnosti za investicije i nova radna mesta.

Kako je rekao, u svakoj beogradskoj opštini biće realizovana po jedna investicija.

- U procesu smo kupovine Šećerane od 11,5 hektara, radimo na razvoju tehnološkog parka Borča, kreativni hab biće Ložionica koja se vidi sa Gazele, ulagaćemo u kreativnu industriju. Zajedno sa vladom radićemo na razvoju i podršci start-ap firmama. Da izmenimo propise i da privredu uključimo da ih podrži - naveo je Vesić.

Podsetio je da je plan da se izgradi metro i naveo da do kraja godine treba da se izradi plan detaljne regulacije za Makiško polje, gde će biti prva stanica metroa.

- Do 2020. godine verujemo da ćemo početi sa izgradnjom prve stanice - rekao je Vesić i podsetio da je vrednost metroa četiri milijarde evra, a da su ukupno projekti vredni 20 milijardi evra.

Počinjemo sa novim Savskim mostom, širenjem tramvajskog saobračaja, sve većim brojem električnih autobusa...naveo je Vesić, dodajući da se, kad je reč o Luci Beograd, nada da će tužbe u tom slučaju biti povučene.

- Glupo je da se ne iskoristi taj proctor - primetio je, te najavio da će i most na Adi Huji početi da se gradi 2021.

Kako kaže, u saradnji sa nadležnim ministarstvom, promenjen je zakon pa su prepolovljeni rokovi za izradu plana detaljne regulacije. Dodao je da se plan detaljne regulacije menja za šest meseci, što je brzo i za evropske uslove.

- Ali, imate investitore čiji projektanti ni posle našeg zaključka ne promene projekat - primetio je Vesić.

Naveo je da u obodnim delovima grada nema toliko investicija i kao jedan od projekata izdvojio izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava.

- Pred potpisivanjem smo ugovora sa Kinezima za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, a to je prva od pet. Razgovara se o tome da se omogući pet linija BG voza, a s vladom su u toku razgovori da se daju subvencije i za razvoj sedam prigradskih opština - naveo je.

Regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije, koja je deo Svetske banke, Tomas Lubek je rekao da su promene u Beogradu impresivne i da je grad dobar partner. Takođe, istakao je da je Beograd među održivim gradovima na svetu i da se razvija na održiv način.

Koncesija beogradskog aerodroma Nikola Tesla, kao i sređivanja deponije u Vinči naveo je kao dobre primere razvoja javno-privatnog partnerstva u Srbiji i dodao da bi taj oblik finansiranja trebalo primeniti i na druge oblasti infrastrukture, kao što su gradnja bolnica i škola.

Lubek je rekao i da su u Srbiji u oblasti građevine porezi na razumnom nivou i da je vrlo važno, jer tako više ljudi izmiruje poreze. Direktor Sektora industrije u Privrednoj komori Srbije Miroslav Lutovac je ukazao na značaj radne snage za uspešnu realizaciju velikih investicija u našoj zemlji i da je upravo to ono što, između ostalog, najviše interesuje strane investitore.

Naveo je da je problem radne snage i ranije bio prisutan, ali da sada sve više dolazi do izražaja.

Lutovac je rekao da je PKS katalizator svih procesa kada je reč o investicijama i da pruža informacije o raspoloživim resursima naših preduzeća i zemlje. Dodao je da se dogodilo da se u Crnoj Travi, koje poznata po čuvenim građevinarima, prvi put niko nije upisao u srednju građevinsku školu i da treba posebnu pažnju posvetiti nedostatku kvalifikovanih mastora u građevinarstvu.