Načelnik Vojnomedicinske akademije, prof. dr Miroslav Vukosavljević je gostujući u “Novom jutru” rekao da ga je Dea zamolila da prenese pozdrave svima koji su joj pružali podršku.

- Verujte mi da sam se naježio. Teško mi je... taj široki osmeh… Teško da ono što je rekla može da izgovori neko drugi – rekla je ja sam odlično! Ja sam mega car! – preneo je Vukosavljević Deine reči od kojih je svima u studiju zastala knedla u grlu.

Vukosavljević je istakao da je Hitna pomoć izuzetno profesionalno obavila svoj posao do prijema Dee na Vojnomedicinsku akademiju i ukazao da je hvaldno vreme bila srećna okolnost.

- Javili su mi u 6.29 i ja sam odmah obavestio dežurnog hirurga docenta Barjaktarevića, ortopeda, koji se bavi ovakvom vrstom traume. Izvestio me je o težini povrede i rekao - šefe ovo će biti jako teško, jer se radi o istgnuću lever uke iznad lakta- nevarne ivice, pokidani ligamneti, krvni sudovi, različitih širina I obima …ali mi nismo imali dvoumljenje da to treba da uradimo – naveo je Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, šok je bio toliko jak da nije bilo krvarenja.

I pored normalne srčane akcije nije bilo krvi u većoj meri, ali je pretila opasnost da do krvarenja dođe prilikom provlačenja kroz dijagnostičke procedure, rekao je Vukosavljević.

Kaže da je naša koleginica, na koju je u četvrtak, 7. februara ujutru naleteo autobus, pored amputirane ruke imala i druge povrede - pneumotoraks i povrede karličnih kostiju, koje srećom nisu bile većeg intenziteta.

- Nisam imao dilemu, za mene je pacijent broj jedan. Prošlo mi je kroz glavu šta, koliko i ko može da uradi. Bilo smo spremni – naveo je Vukosavljević, koji kaže da je bio srećan kada je formirao ekipu, a sišao je i sam u salu da se uveri u tok operacije.

- Imali smo tri prstena. Jedna ekipa je radila pripremu ostatka ruke, druga pripremu amputirane ruke, treća pripremu graftova, kvrvnih sudova sa noge. Stavljene su pločice, fiksirane kosti. Tog trenutka sam shvatio da ćemo uspeti. I pre kraja operacije sam znao da će sve biti kako treba. Promenjeno je više stotina pari rukavica za to operaciju, to samo pokazuje kako je ceo proces izgleda. Kao čovek na čelu VMA ja sam neopisivo srećan - poručio je Vukosavljević.

Dr Maja Dimitrijević, lekarka Hitne pomoći, koja je tog jutra zbrinula Deu na mestu nesreće kaže da je Hitna pomoć imala problem da priđe mestu nesreće jer je teren bio klizav, a tu informaciju nisu imali kada su dobili poziv.

- Odmah smo videli da je u pitanju evidentno teška telesna povreda, ali nismo zakazali. Za nas je bio važan primerni trauma pregled, jer osim amputiranog dela tela povređeni može imati i druge povrede koje mogu biti opasne po život – obično je suspektna povreda karlice.

Kako je dodala ključno je bilo zbrinjavanje i pacijentkinje, ali i amputiranog dela tela.

- Hkladno vreme nam je išlo na ruku. Gazama i hladnim fiziološkim rastvorom smo previli amputiranu ruku, kao i pacijentkinju. Najurgentniji je bio transport do VMA. Svima je na ruku išlo što nije bilo krvarenja. Kako kaže, VMA je bio spreman za prijem pacijentkinje i tamo ih je sačekao tim od 10 – 15 ljudi spremnih da prihvate pacijentkinju - dodala je Dimitrijević.

Kako je dodala, Deine povrede su bile toliko teške da su ličile na ratne povrede.

Novinar Televizije Pink Mladen Mijatović ističe da je ovo primer odlične sinhronizacije I koordiniranog rada svih službi.

- Ovo je i potvrda da Srbija ima vrhunske stručnjake – naveo je Mijatović i dodao da su druge dve osobe povređene u istom udesu imale su lakše telesne povrede.

- Uz svu nesreću je bilo I mnogo sreće jer su posledice mogle biti mnogo teže, moglo da bude I poginulih – rekao je Mijatović.