Između 10 i 14 godine deca se po prvi put susreću sa igrama na sreću, u Novom Sadu je više od 50 odsto, dok u drugim gradovima je to upola manja cifra, što znači da zapravo svako četvto dete ovog uzrasta se prvi put sureće sa nekim vidom kocke.

Jasmina Leković, osnivač Centra Život, kaže da je imala pacijenta koji joj je rekao da sa osam godina popunio svoj prvi tiket.

- Oni uspeju tako mali da uđu u kladionice. Petina njih nađe nekog posrednika koji im u tome pomaže, a takođe istraživanja pokazuju da svaka treća porodica igra igre na sreću, pa i ne čudi da deca sa roditeljima idu u te iste kladionice - kaže Leković za Novo jutro.

Milan Vlaisavljević iz specijalne bolnice za bolesti zavisnosti kaže što je “kocka jefitinija, veća je verovatnoća da se bude sklon tome”.

- U našem društvu dve trećine odraslih igra neke igre na sreću, dosta njih do čini na socijalno prihvatljiv način, a oko deset odsto igrača razvija problematičan oblik kockanja, a jedan do dva odsto igrača razvije u potpusnosti oblik zavisnosti - kaže Vlaisavljević naglašavajući da je reč o osobama starijim od 18. godina.

Kocka ne bira obrazvanje ili finanskijski status i dostupna je bukvano svima, tvrdi Jelena Manojlović iz SOS centra za odvikavanje od kockanja.

- Kod nas dolaze deca koja su “više puta udrila glavom o zid”. Mi radimo na tome da osoba prvo prihvati bolest, a onda je lečimo. Suština je da prodica u početku vraća dugove, pa čak ni oni ne prihvataju činjenicu da je reč o zavisnosti od kocke - kaže Manojlović.

Do srži problema se dođe razgovorom, a pre svega porodica je ta koja treba da problem indetifikuje.

- Dešava se da porodica uglavnom ignoriše problem, i potraže pomoć tek kada problem bude poprilično zreo - objašnjava Vlaisavljević.

Gosti Novog jutra složili su se sa činjenicom da je porodica bitan faktor u lečenju ove boleti. Manojlović je istakla da roditelji treba da se obrate stručnjacima čim procene da je sitacija ozbiljnija, i da pokušaju da ne dozvole da dođe do eksalacije problema.