Nije bio školovani glumac, ali je poznavao prirodu našeg čoveka bolje od svih.
Na današnji dan, pre 23 godine, napustio nas je Miodrag Petrović Čkalja, čovek koji nije samo glumio komediju, već je bio osmeh čitave jedne epohe. Bio je od onih retkih umetnika čije je samo pojavljivanje na ekranu ili sceni bilo dovoljno da izmami osmeh na licima miliona ljudi.
Osmeh je bio njegov lajtmotiv
Foto: Wikipedia.org/Stevan Kragujević
Iako je završio studije veterine, sudbina ga je odvela na potpuno drugu stranu - da umesto životinja, leči ljudske duše. Njegovi likovi nisu bili nedostižni heroji, već mali, obični ljudi sa margine sa kojima se narod lako poistovećivao.
Kroz likove koje je tumačio u legendarnim serijama i filmovima Čkalja je sačinio maestralan portret mentaliteta našeg čoveka - prekog, ali toplog, baksuznog, ali neustrašivog.
Kako je dobio nadimak
Nadimak mu je u detinjstvu dao drug iz Kruševca, i to zbog njegovog fizičkog izgleda - bio je izuzetno mršav, štrkljast i suv kao prut. U kruševačkom kraju se za takvu osobu reklo da je „čkalja“.
Foto: Printscreen YouTube/Nixa Zizu
Sa Pavlom Vuisićem nije bio prijatelj
Iako su u kultnoj seriji Kamiondžije delovali kao savršen i nerazdvojan tandem, Čkalja i Pavle Vuisić privatno nisu bili bliski prijatelji. Bili su potpuno različite prirode: Čkalja je bio pedantan, tačan, perfekcionista i uvek spreman za rad, dok je Paja bio boem, neukrotiv i improvizator. Ipak, na ekranu je među njima vladala neverovatna hemija i profesionalno poštovanje.
Tužan kraj legende
Iako je na sceni bio ekspresivan i bučan, privatno je bio izuzetno miran, porodičan čovek koji je izbegavao skandale, davao retke intervjue i najradije provodio vreme sa svojom suprugom Dragicom i porodicom.
Jedan od najvećih komičara i najvoljenijih glumaca koje je ova zemlja imala, čovek koji je decenijama uveseljavao milione ljudi, doživeo je da starost provede praktično zaboravljen. Iako je iza sebe ostavio likove bez kojih je nemoguće zamisliti istoriju naše kinematografije i televizije, svi su ga se setili tek kada je preminuo 20. oktobra 2003. godine. Njegova sudbina ostala je jedna od najtužnijih priča o tome kako brzo zaboravljamo one koji su nam dali najviše.
Autor: R.L.
