Niko nije znao da sam se vratila u Srbiju: Lidija Vukićević otkrila detalje iz života koje nikada nije ispričala: Kada mi kažu da sam...

Tokom braka sa Mitrom Mrkelom, koji je trajao devet godina, Lidija je dobila dvojicu sinova. Nakon što su oboje shvatili da više nisu jedno za drugo, sporazumno su se razveli, a glumica se našla pred novim životnim početkom.

U Srbiju se vratila iz inostranstva bez novca, dok je istovremeno morala da brine o deci. Posebno težak period usledio je kada godinama nije dobijala glumačke angažmane.

Nije želela da sebe vidi kao žrtvu

Lidija je svojevremeno za „Blic“ govorila o godinama kada je, kako je ispričala, čak čitavu deceniju bila bez glumačke uloge. Ipak, uprkos finansijskim i profesionalnim izazovima, trudila se da njeni sinovi ne osete ono kroz šta ona prolazi.

- Ne volim ulogu žrtve, ne umem da budem žrtva. Danas često čujem izraz "samohrana majka", to mi zvuči kao da je ta žena jadna. Mislim da bi trebalo neki drugi izraz da se da. Ja sam svoju decu apsolutno sama vaspitala, oni nikada nisu čuli da kukam, da se žalim. Mislim da se treba uhvatiti u koštac sa problemom. Mislim da ženama ponestaje hrabrosti i samopouzdanja.

Za nju je, kako je tada naglasila, bilo najvažnije da ostane snažna i stabilna, jer je znala da njeno raspoloženje direktno utiče i na decu.

- Meni je bio fokus da ja ostanem super, da budem dobro. Ako ja nisam dobro, onda nisu ni deca. Kao zadovoljna žena, biću zadovoljna majka i svojoj deci ću pružiti divno odrastanje, kao što sam i priuštila. Bilo je perioda kada nisam radila po 10 godina kada sam došla iz inostranstva. Niko me nije zvao da radim, nisu mnogi znali da sam se vratila u Srbiju. Ja sam se snašla. Otvorila sam svoju školu glume, napisala monodramu, pa sam i to probala. Sama sebi sam otvorila vrata.

Odlučila da sama pronađe rešenje

Umesto da čeka da joj neko ponudi novu priliku, Vukićevićeva je, prema sopstvenom svedočenju, odlučila da pronađe drugačije načine da radi i obezbedi porodici stabilnost.

Otvorila je školu glume, napisala monodramu i pokušala da se izbori sa okolnostima kroz sopstveni rad. Upravo takav pristup, kako je govorila, omogućio joj je da nastavi dalje bez predstavljanja sebe kao žrtve.

Iako je prolazila kroz period profesionalne neizvesnosti, Lidija je insistirala na tome da njeni sinovi imaju bezbrižno odrastanje i da od nje nikada ne čuju žalbe na životne okolnosti.

Autor: Nikola Žugić