2024. će mi zauvek biti ispisana crvenim slovima: Kaća Živković ispraća najlepšu godinu u svom životu: Pre sina Stefana kao da nisam ni živela (FOTO)

Ova godina će definitivno biti najlepša za tebe jer si postala majka i objavila novi album. Koliko ti je sin promenio život?

- U potpunosti! Kao da pre njega nisam ni živela. Svi su mi govorili da će se to desiti, ali ja nisam mogla ni da pretpostavim do koje mere materinstvo menja ženu. Sada znam da sa tim ne može baš ništa da se poredi. Pre Stefana, sve moje želje bile su usmerene ka tome da postanem majka, a od kada sam to postala, sve moje želje idu ka njemu. Samo da je on živ, zdrav, srećan... Moj sin je ostvarenje mojih snova i zahvalna sam Bogu na tom blagoslovu! Želim svim parovima koji vode bitku za roditeljstvo, da im se ono desi u 2025.!

Na koji način ti se izmenio pogled na svet, na bitne i nebitne stvari u životu, otkako si postala majka?

- Sve se promenilo. Ništa više nije isto, i ništa sem njega nije važno. Ranije je i loša frizura umela da mi pokvari dan, 2-3 kilograma viška, takođe. Sada, apsolutno ništa ne može da me pomeri, osim kada je Stefan bolešljiv, ili ako ne jede dobro, budi se češće nego šta ja mislim da treba (smeh). Šalu na stranu, sve moje brige i strepnje, danas, odnose se samo na mog sina i moje nastojanje da budem što bolja majka.

Postoje li loše stvari iz 2024. koje bi želela da zaboraviš?

- Ako su i postojale, Stefan ih je svojim rođenjem izbrisao. Zaista, ništa ne može da se meri sa blagoslovom koji mi se desio u 2024. godini, koja će zauvek biti ispisana crvenim slovima i meni, ali i celoj mojoj porodici.

Na kraju svake godine donosimo popularne novogodišnje rezolucije... Koje si želje i planove iz prethodne godine sebi ostvarila u ovoj, a koje nisi uspela?

- Ne bih da zvučim pretenciozno, ali ponavljam, ja sam sve svoje želje ostvarila. Nije da nemam drugih želja, ali one glavne jesam. Objavila sam treći studijski album "Kurtizana", sa devet novih pesama, i mogu vam reći da je za samo mesec dana doživeo ogroman uspeh. Većina pesama je nedeljama bila u trenindingu, a izdvojile su se i one numere za koje sam mislila da će im trebati vremena... Na njemu sam marljivo radila dve godine, snimila sam spotove za sve pesme, uložila sam mnogo truda i sredstava, ali se isplatilo. U narednoj planiram da nastavim sa promocijom albuma, da nastupam punom parom, i ako Bog da, organizujem veliki solistički koncert. Nakon dve decenije, smatram da sam spremna.

Kako neguješ praznični duh u svom porodičnom domu i u kojoj meri ti je to bitno?

- Veoma mi je bitno, zato što od malih nogu negujem i praznujem sve praznike, a posebno naš najveći i najradosniji Hrišćanski praznik, Božić. Poštujem sve običaje, a nastojaću da istim naučim i sina. Trudiću se da od njega stvorim pravog srpskog domaćina, da poštuje i slavi krsnu slavu, da poštuje tradiciju... Još uvek je mali, ali to su neke moje želje i planovi.

Na koji način si slavila Novu godinu kao mala, u Leskovcu? Koje si želje pisala Deda Mrazu?

- Naše proslave su bile skromne, ali s bogatom trpezom (smeh), ali kako potičem iz krajeva u kojima se dobro jede, to ne treba da čudi. Porodica je uvek bila na okupu, uz dosta smeha, šale i ljubavi. Ne sećam se šta sam pisala Deda Mrazu, jer sam veoma rano shvatila da on ne postoji, kada sam videla tatu kako stavlja bradu (smeh). Verovatno sam kao i većina devojčica tih godina želela barbiku, kuhinju, mikrofon...

Kakvi su ti planovi i želje za Novu 2025.?

- Moje želje su više globalne, jer, kao što rekoh, one personalne, već su mi se ostvarile. Volela bih da sve ostane onako kako jeste, da svi ljudi na svetu budu zdravi, da se pojavi lek za rak, da parovi koji nemaju decu, a žele i bore se, konačno drže u rukama svoje blago... Želim svim ljudima na svetu da budu srećni, voljeni i nasmejani, da nemaju ni jedan razlog za brigu, a da plaču samo od sreće. Vašim čitaocima želim da nastave da se informišu preko vašeg portala, a vama koji radite, da imate što manje vesti s crne hronike, a što više onih veselih, radosnih. I da svi skupa slušate moje nove pesme. Voli vas vaša Katarina Živković.

Autor: Darko Tanasijević