Ulepša mi svaku Novu godinu, iako više nije tu: Sloba Radanović za Pink.rs iskreno o praznicima pet godina posle očeve smrti: Uzdrma me velika nostalgija kada pomislim na...

I ovu Novu godinu provešćeš radno... Na koji način se trudiš da sa sinom provedeš vreme oko praznika i nadoknadiš propušteno?

- Radili smo, ali uprkos našim putovanjima, opet imamo dosta vremena da možemo da iskalkulišemo sve to, da nekako sve lepo uklopimo, samo treba dobra opranizacija. Kad se nešto hoće, sve može da se postigne. Uglavnom se nigde ne zadržavam, volim da se vratim kući, da budem što više sa njima, sa svojom porodicom.

Još uvek je mali da bi pisao pisma deda mrazu, ali da li postoji nešto za čim je izrazio želju, na koji način ćete ga obradovati?

- Otprilike znam šta on voli, ne zna da kaže šta želi, ali vidim šta mu se dopada i čime voli da se igra, šta mu privlači pažnju... Verovatno će biti nešto tako.

Da li su, što se tiče želja, zahtevni Jelenini dečaci?

- Nisu nešto zahtevni, to su deca koja znaju da se obraduju poklonima, gestu nekom... Donesem im bombone sa puta, pa se oni obraduju, to je nešto čime se treba baviti tokom cele godine, ne samo tokom praznika. Te sitnice život znače, nisu džabe to rekli, ali normalno da nekad postoji neka veća želja. Sam je uspeh što su deca takva kakva jesu, da vole to što imaju i zadovoljavaju se i malim stvarima.

Koliko je vremena trebalo da prođe da bi na Novu godinu gledao s osmehom, a ne tugom, uzme li se u obzir smrt tvog oca? Rekao si da te ipak za 31.12. vezuju najlepše uspomene u vezi njega.

- Jeste bio težak taj 31. decembar pre pet godina... Uvek se podsetim na to, na taj ružan trenutak, ali to su dani kada se mi sećamo njega, evociramo uspomene na njega, koje su samo lepe.... On u nama izaziva samo neke lepe osećanje, lepe uspomene koje čuvamo na njega. Samim tim on nam i sada, kada nije tu, ulepša te datume, tim lepim sećanjima na njega.

Kako si ti u Zrenjeninu sa ocem i majkom slavio Novu godinu? Šta pamtiš?

- Predivno. Uvek smo u krugu porodice proslavljali to, skromno, ali sa puno ljubavi i topline. Po lepom pamtim praznike u Zrenjaninu, uzdrma me velika nostalgija kada pomislim na to. To je predivan period mog života, voleo bih kada bih mogao da se vratim bar na dan, da opet proživim to sve. Kada je takva ljubav prisutna u porodici, to te verovatno malo i kreira kao čoveka. To što sam tada doživljavao, iako je bilo skromno, bilo je s puno ljubavi i zaslužno je možda što sam ja danas ovakav čovek.

U novoj godini očekuje vas preseljenje u kuću?

- Kad čeljad nije besna, ni kuća nije tesna, pa možeš da živiš gde hoćeš! Kada su ljudi složni i kada ima ljubavi nebtino je gde si, bitno je s kim si. Biće to uskoro gotovo, nadam se da ćemo uskoro preći, čim malo otopli... Možda damo neki intervju iz stare-nove kuće.

Autor: D. Tanasijević