Miloš Bojanić se rasplakao na pomen majke i oca: Folker otkrio da uživa u selu Ruhotina, gde se i rodio: Žalili su što sam otišao od kuće, evo VRATIO SAM SE!

Miloš Bojanić je sada u ispovesti za Grand govorio o odrastanju i odnosu sa roditeljima, pa se u jedom momentu rasplakao. Iako je od malih nogu radio i pomagao roditeljima, Miloš ističe da je imao srećno i zdravo detinjstvo i odrastanje.

-Čuvali smo stoku, imao sam zdravo, prezdravo odrastanje, radio sam od svoje četrnaeste godine. Kada sam sve izračunao do danas, radio sam 60 godina, punom parom. Hvala Bogu, ne postoji lek koji mi treba, sa lekarima nemam problem, sa policijom nemam problem, mirno živim i mirno spavam – rekao je Miloš.

I pored toga što je bio odličan đak, njegovi roditelji nisu bili za to da nastavi školovanje, pa se on jedva izborio da se odseli i da upiše fakultet.

-Krajem sednog razreda sam saznao da dalje neću ići u školu, a bio sam odličan đak. Bilo je sredstava, ali ja sam jedinac, nisu moji roditelji bili siromašniji od drugih. Kod nas je u Bosni tako, kada imaš jednog sina i pet ćerki, sin je jedinac, ali ja tu filozofiju ne prihvatam – ispričao je Miloš i dodao:

-Trebao je neko da ostane na imanju, pošto je otac imao sve ono što jedan poljoprivrednik treba da ima. Nije moglo da se zamisli da ja kao jedinac odem sa imanja, ko će to da nasledi, ko će to sve da radi, da održava porodicu.

Nakon završetka osnovne škole, pevač je ostao da radi na imanju kod roditelja, ali se nakon vojske odselio kod strica u Novi Sad gde se zaposlio i nastavio školovanje.

-Tu sam nekako završio osmi razred, nisam imao kud. Do vojske sam radio sa roditeljima, ali sam oca pripremao da ću da odem i želeo sam da budem mehaničar. Rekao sam mu ‘Ti si poslednji u našoj porodici koji se bavio zemljoradnjom’. On je to nekako shvatio i razumeo, čak mi je rekao da će on da me podrži – rekao je Miloš.

Pevač se u jednom momentu rasplakao pred kamerama kada je pričao o pokojnim roditeljima koji su kako kaže umrli, a nisu prežalili to što je on otišao od kuće.

-Kada sam otišao u Novi Sad, zaposlio sam se u građevinskom preduzeću, a onda sam u septembru upisao školu. Četvorogodišnju srednju školu sam završio za tri godine i odmah sam upisao višu. Kada sam mu doneo diplomu, i rekao da sam saobraćajni tehničar, otac je samo rekao dobro. Šta hoću da kažem i škola i fakultet, prvi album, karijera, kuća jedna, pa druga, uvek je bio odgovor ‘Pa dobro sine’.. Oni su otišli na onaj svet sa jednim žalom, što sam ja otišao od kuće, sve drugo je bilo dobro. Evo, ja sam se vratio – zaključio je kroz suze pevač.

Autor: Nikola Žugić