Silvana poginula na današnji dan u stravičnoj saobraćajki, Lepa Lukić za dlaku izbegla smrt: Za Pink.rs progovorila o crnom jutru, a jedna stvar u njenom životu zauvek se promenila

Silvana je nastradala 10. oktobra 1976. godine u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd-Niš, kod Kolara, u 37. godini, a zajedno sa njom poginuli su njena sestra Mirjana (Mirsada) Bajraktarević i Rade Jašarević, šef Narodnog orkestra RT Beograd, koji je vozio auto. U tom automobilu trebalo je da bude i Lepa Lukić, koja je pukom srećom sačuvala živu glavu.

Kraljica narodne muzike se danas u razgovoru za Pink.rs prisetila tog kobnog dana, kada nije otišla na put sa Silvanom, a trebalo je.

- Nisam ja odustala od tog putovanja, već sam se uspavala. Trebalo je da idemo na snimanje emisije, nisam odustala, jer to nikada ne radim, jednostavno - uspavala sam se i spašena sam - priča Lepa za naš portal.

- To je bila Božija volja. Imala sam dozvolu, vozila sam do tog datuma. Nakon saobraćajke u kojoj je ona stradala, ja sam vozila još nekih mesec dana i morao je uvek neko da bude pored mene. Kada naiđe kamion, ja vičem:"Drži volan, drži volan!". Onda sam shvatila da ne treba da izazivam sudbinu. Pošto smo nas dve bile rivalke, meni je stalno kamion pred očima, razmišljala sam:"Jao, možda me strefi njena sudbina". Spašena sam, razmišljala sam o tome, prestala sam zauvek da vozim kola. Nikada nisam prevazišla taj strah.

Za pokojnu Silvanu vežu je lepe uspomene:

- Ona je bila dobra žena i koleginica, nije se pričalo da je loša. Kada je preminula ja sam nosila venac, bila sam u prvim redovima na njenoj sahrani... Bilo mi je jako žao, i sada je, iako je toliko godina prošlo, niko ne može da je povrati, ni nju ni njen glas, ali šta ćeš, život ide dalje... Dobro smo se slagale - priznala je Lepa i dodala:

- Vezuju me za nju velike uspomene, mi smo bile dobre, iako su nas prozivali da smo rivalke. Mi jesmo bile rivalke, ali to je bilo pravo rivalstvo, peva ona dobro, pevam ja. Bila sam dobra sa njom, trebalo je da putujemo zajedno. Organizovale smo zajedničku turneju, Vlada Perović nam je bio menadžer, pravio je plakate, sve je to stajalo kod mene. Doneo je to kod mene kući, pa da za mesec dana krenemo po stadionima, a vidite šta se desilo...

Autor: Darko Tanasijević