Proslavljeni košarkaš u Bodirogama nadomak Trebinja sazidao prizemnu nekretninu od kamena, a radovi su, kako nam je otkrio meštanin Radivoje, trajali godinu dana
Dejan Bodiroga ne zaboravlja rodnu grudu.
Proslavljeni košarkaš sagradio je kuću od kamena u selu Bodiroge, koje se nalazi na 30 kilometara od Trebinja. Grad sunca je rodno mesto njegovih roditelja Milke i Vase, zbog čega je obnovio i dedovinu.
Ekipa Kurira obišla je ovo selo u kojem mu i dalje živi rodbina. Rođak Rade Bodiroga je u trenutku kad smo posetili selo bio u šumi, ali smo sreli Radivoja.
- O, dobar dan, dobri ljudi. Kako ste? Kako se živi u Srbiji? Kod nas je sve isto. Živimo da nam neko dođe, da popričamo, popijemo koju rakiju. Ajte, uđite da popijete koju hercegovačku - ljubazno nam je rekao Radivoje.
Odmah smo ga upitali za Dejana.
- Nije ti on dugo bio ovde. Nema za šta. Ovde je krš i kamen. Jes lepo da se naspava, mir i tišina, ali nema drugog života. Dejan je uspešan poslovni čovek, neće ti on ovde. Ali napravio je kuću. Iz Ljubinja je donet kamen. Godinu dana se to pravilo. Savršeno, nema šta, lepo za videti. Tu mu je rođak Rade, on sve održava, čuva i pazi. Dobri ljudi. Mi smo svi ovde i rod i pomoz bog - priča iz srca vremešni čovek.
Kaže Radivoje da se nije sredio za slikanje, pa nas je zamolio da ga ne fotografišemo, ali se zato rado prisetio Dejana dok je bio dete.
- Eno, ispred kuće je čatrnja. Iz nje ti je on pio vodu. Strina mu izvadi ladne i on se napije. Bio je lepo dete, najlepše od svih nas. Druželjubiv, veseljak, a vala takav mu je i otac. Ljudina. Dobri su to ljudi, dobra porodica, majka mu prava žena, domaćica. Šta da kažem, bilo je ovde mnogo porodica. Sada je knjiga spala na dva slova. Doduše, na tri, ima tu iznad mene i komšija Lazo, eto i on odražava domaćinstvo. Možda će Dejan kad ode u penziju ovde da se vrati. Videćemo - kaže Radivoje.
On se proslavljenog sportiste seća po dobrom. Iako je Bodiroga rođen u Zrenjaninu, tokom raspusta je sa ocem provodio vreme upravo u trebinjskim brdima. S dedom i babom je čuvao stoku, igrao se s kućnim ljubimcima i trčao po livadi. Po tome ga pamte i meštani iz okolnih sela s kojima smo porazgovarali.
Autor: Nikola Žugić