Bez dlake na jeziku!
Frontmen benda "Tropiko", Aleksandar Cvetković, poznatiji kao Sale Tropiko, gostujući u podkastu novinarke Gordane Uzelac "Bez ljutnje, molim", progovorio je o svojim počecima i prvom honoraru, koji kako kaže, nije dobio u vidu novca.
- Kada bi te pitali: "Ko je Aleksandar Cvetković?", šta bi im ti rekao - pitala je Goca.
Foto: Pink.rs
- Jedan super momak, jako dobar dečko koji se i dalje trudi da bude tačno tamo gde treba da bude. Aleksandar je tu za ljude, zaštitnik ljudi. Sale Tropiko je onaj momak koji skakuće na bini, koji uvek voli da bude nasmejan. Ja objašnjavam ljudima da sam tako Bogom dan, takav sam, takav mi je vajb. Uvek se dajem iskreno u svemu, milijardu puta sam pogrešio, ali je to sastavni deo života. Što se tiče te bine same, prekosutra punim 41 godinu. 22 godine sam na sceni već, a sedmog jula mi je ove godine bilo 26 godina otkako sam imao prvu sviru, a deca mi imaju 12 i osam godina - rekao je on.
- Je l' si zadovoljan u svojoj poslovnoj karijeri uspesima - pitala je Goca.
- I jesam i nisam...Jesam zadovoljan sam dokle smo stigli, a nisam jer uvek može bolje. Mislim da smo promašili par dobrih pesama, da ne odu tamo gde su otišle. Zadnjih par meseci mi se danas dešava, sa mnom i sa bendom, nešto pozitivno, gde sam se totalno oslobodio skroz mojih stega koje sam imao. Više volim publiku...Ja živim i dan-danas od muzike, nisam otvorio ništa sa strane, jedino što sam otvorio je unutrašnje dugme za komponovanje. Mirzi koju sam uradio pesmu "Pusti da verujem", gde Braja i Mirza dolaze u tri i 15 kod mene kući, ja nemam refren, tj. nisam bio zadovoljan. Seo sam za klavir, to je bio jedan minut - rekao je Sale.
Foto: Pink.rs
- Pročitala sam, prvi honorar, gajba piva - rekla je Goca.
- Pa da, nije imao da nam da, zapalio i ostavio nam gajbu piva. Kasnili smo na voz za Leskovac, zaspali smo u vozu pobratim im ja i probudili smo se u Pečenjevcu , pa smo se bez para vraćali autobusom do kuće. Bilo je leto, bilo je lepo - rekao je Sale.
O čemu je još Sale pričao, saznajte detaljnije u videu na početku teksta.
Autor: Nikola Žugić
