Ovogodišnja predstavnica Srbije na Evroviziji, Teya Dora, sve praznike će provesti u Švedskoj gde ima već prve probe, a 1. maja je proslavila i 32. rođendan.
Njena majka, novinarka i publicista Jasna Jojić, iako nije sa ćerkom otputovala u Malme, kaže da su neprestano na telefonskoj liniji tokom celog dana. Jasna priznaje da je veoma uzbuđena zbog ćerkinog takmičenja, koje ćemo imati prilike da pratimo već u prvom polufinalu 7. maja, pa je u intervjuu ispričala kako je proslavila Teodorin rođendan bez nje, šta očekuje na Evroviziji, a dotakla se i Teyinog odnosa sa pokojnim tatom za kog je bila veoma vezana.
- Još nemam veliku tremu ali će se ona siguno povećavati kako se sve približava. Biću pod velikim stresom, pretpostavljam.
Da li je vama sada teže nego što je Teyi?
- Mislim da jeste, jer je ona navikla na izazovne situacije, a pretpostavljam da vlada situacijom iako se meni odavde čini da ima dosta komplikovanih stvari. Iskreno se nadam da će sve biti super.
U kom smislu komplikovanih situacija? Jeste li čuli nešto ili samo brinete?
- Ja brinem. Nisam za sebe paničar, ali kad je ona u pitanju veliki sam paničar (smeh). Stalno sam zabrinuta, pretpostavljam da je to samo majčinski kao i kod svake mame, samo neke ne pričaju o tome.
Koliko puta dnevno se čujete?
- Čujemo se nekoliko puta dnevno. Stiže joj stotine mojih poruka svakog dana (smeh). Dobro se oseća, prija joj sve. Ima mnogo ptica, ona mnogo voli životinje, kaže da su svi ljubazni i da je sve odlično organizovano.
Osim što će biti tokom praznika odsutna, bila je i za svoj rođendan 1. maja. Kako ste proslavili taj dan?
- Došao mi je najuži krug porodice. Ugasili smo svećice bez nje, ali smo se čule preko Skajpa, pa smo obeležili trenutak njenog rođenja u 10 sati, a ona je imala žurku tamo.
Da li je kod vas u kući sada vanredna situacija sve ovo vreme Evrovizije?
- Pa da, nadamo se najboljem. Meni je samo bitno da to prođe što kvalitetnije. Volela bih da pobedi i da Srbija ponovo može da bude domaćin kulturne manifestacije. Ne mislim da je zabavnog karaktera, jer ima dublju misiju i volela bih da Teodora bude ta koja će to sve dovesti u Srbiju. Marija Šerifović će biti tamo sa njom, takve su nam najave i onda se nadam da će proteći sve kako želimo.
Ko je još uz vas od Teodorine porodice?
- Teodora je predugo u inostranstvu i predugo sama živi da bi morala da traži bilo čiju podršku, ali zna da mislimo na nju. To je naša šira porodica, moja rođena sestra, njena braća... Svi smo uz nju. Ovde je bilo komplikovanije nego tamo. U Švedskoj se o svemu brine RTS, a ovde smo se o svemu brinuli mi.
Kada je Teodorin tata preminuo i da li je bila emotivna zbog njega pre odlaska u Švedsku?
- Njen tata je preminuo u decembru 2021. godine. Bila je vezana za njega, volela je s njim da provodi vreme. On nije živeo sve vreme s njom u Srbiji nego na Kipru. Ali je ona odlazila tamo, boravila po celo leto i njihova druženja su bila lepa i emotivna. Svirali su, pevali, slikali, crtali i tako dalje i uvek je posle toga nedostajao.
Deca uvek razmišljaju šta bi im roditelji rekli u ključnim momentima. Kako bi sada bilo tokom Evrovizije, šta bi joj tata rekao?
- Rekao bi joj da bude ono što jeste, iskrena i svoja. Uvek smo insistirali u njenom vaspitanju da čovek treba da živi život bez komplikovanih i izmišljenih emocija nego da se ponaša onako kako oseća i onda bi joj verovatno to rekao.
Koje osobine je Teya povukla na vas?
- Malo je drugačija od mene. Čini mi se da je i kao mala bila zrelija nego što sam ja u vremenu kad sam je rodila zato što je ona vrlo racionalna i pragmatična, ne troši se na ljude i ume da se distancira i kontroliše svoje emocije. Divim joj se zbog toga, ali evo da kažemo da je uporna na mene i da ne odustaje lako. Nije to loše u životu, a ona baš bira ciljeve.
Ako sagledate estradu ovakvu kakva je, koliko smatrate da se vaša ćerka uklapa u nju?
- Često sam sklona da to što Teodora radi zovem kulturom, a ne estradom. Zato što u današnje vreme ono što mi vidimo kao estradu to je neki šoubiznis koji se prostire od nastupa na splavovima pa do nekih koncertnih dvorana, što, naravno, nikad ne može da bude isto. Prvo kvalitet zvuka nije isti u svim prostorijama, interpretator ne može da bude isti u restoranu bez akustike ili halama i dvoranama gde je cilj da zvuk bude dobar. Tako da ako sve to zovemo estradom, bili bismo u velikoj grešci. Teodora ima skoro 28 godina škole, a većina je vezana za klavir i pevanje, pa je pre vidim u toj kulturi. E sad, to što je njena muzika prijemčiva nekoj široj masi, nego što je to klasična muzika, samo čini situaciju drugačijom.
Autor: pink.rs