Jedan od omiljenih dramskih umetnika, Vlasta Velisavljević prošle godine izgubio je bitku sa korona virusom. Istaknuti glumac preminuo je u 95. godini, a preživeo je teške životne okolnosti.

Naime, glumac se družio sa Slovencem Dušanom Majcenom, pukovnikom Jugoslovenske narodne armije (JNA) i načelnikom katedre na Višoj vojnoj akademiji. Majcen je bio staljinista, a s obzirom da su se takvi u to vreme progonili, Vlasta je, ne želeći da ga izda, završio u zatvoru. Godine 1950. uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, odakle je prebačen na Goli otok. Tu je proveo tri godine.

Nije bilo lako, ali celu situaciju nije doživljavao tragično.

Trudio se da ne razmišlja o sudbini koja ga je zadesila, te kaže da nikada u ljudima nije video mržnju prema sebi. Svojim “dželatima” uvek je nalazio izgovore kako i zašto rade to što rade. Godine 1953. rehabilitovan je i vraćen u Beograd.

Ipak, zbog njegove prošlosti, ne samo da su mu vrata bine u pozorištima bila zatvorena, nego mu nisu dali ni da gleda predstave za koje je imao karte.

Ono što je iz svega toga shvatio, može da promeni život svakome od nas.

– Sve. Ceo život. I rad i nemaština i patnja i uspesi i radosti… Sve to spada u ono što se zove život. Nikad nisam bio protiv njega – objasnio je svojevremeno uz osmeh.

Na sceni je proveo više od 70 godina, a za to vreme ostvario je više od 350 uloga, zato ga mnogi smatraju srpskom glumačkom legendom. Za svoji rad dobio je brojna priznanja, a poslednje, i njemu najdraže, jeste to što je proglašen doživotnim počasnim članom Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).

Pripadnik je prve generacije studenata glume u Beogradu. Sarađivao je sa brojnim pozorišnim, televizijskim i filmskim rediteljima, a njegove replike prepričavaju se među svim generacijama.

Autor: Pink.rs