Četvrti deo

- Spremanje za reprizu. U kući se sve priprema za žurku, sprema se ludnica, odmah na početku ispada frka gde sam više vremena proveo napolju nego u kući. Posle izvesnog vremena, kada se sve stišalo, ulazimo na žurku, nešto pričamo sa Milanom, ja zovem Anu i uhvatim je oko struka. Koji osećaj, držim je neko vreme dok pričamo, ukipila se, osećam kao da govori u sebi:“Nemoj da me puštaš“, nije skidala osmeh sa lica! Posle žurke idem da se kupam sa ... gde pričamo opet i gde i sama kaže:“Ja znam da ti ne možeš više, ali ja budala ne mogu to da prihvatim“. Rekao sam da probamo neko vreme da se razdvojimo, pa da vidimo šta i kako... Ne želi, šta da radim, ne mogu tek tako da je ostavim ovde, jer je sa 90 odsto ukućana u svađi. Takođe, nije u dobrim odnosima sa mamom i tatom, štitio sam je kada je bila u pravu i ne, bio sam zaštitnički nastrojen i ostaću dokle god smo ovde iako sam gubio snagu za sve. Ide sve na moju štetu, izgubio sam sebe u potpunosti. Pretvorio sam se u nešto što nikad nisam bio, jednom rečju – užas!- 7. januar – Božić, svi srećni čekamo ručak, spremamo se, sedamo za sto. ... kasni, tu smo Ana, Bora, Ša, Mina i ja, šalimo se, nazdravljamo, pričamo, prelepa atmosfera. Dolazi .... ljutito seda, ubija pozitivnu energiju, odmah mi prebacuje šta piješ, eto ti drugovi, smej se sa njima, bukvalno seda i prebacuje sve i pravi svojim stavom užasan osećaj. Osećao sam se kao najveći papak, ali ćutim da ne dođe do svađe. Posle jednog piva, Mina me pita da li hoću još neko. Uzima i sipa mi malo, nakon čega ispada haos, meni više pun svega i kažem:“Ostavi me na miru, izađi ako ne možeš da sediš“, nisam mogao da ćutim. Izlazi ljutito, nisam krenuo za njom, zove Minu napolje, dešava se šta se dešava. ... je diskvalifikovana, da sam znao da će doći do toga izašao bih da je sprečim, nije mi bilo ni na kraj pameti ovo. Od te noći se moj život drastično menja!!! Posle svega legnem u krevet, gledam i ne verujem šta se desilo. Prilazi Ana drugarski da pita kako sam i tako smo malo ćaskali, nakon čega mi je poželela laku noć!- Budim se sluđen skroz, dolazim u pab da pijem kafu. Dolaze Lazar, Ana i Sanja i tako, malo po malo ulazimo u priču, zezamo se, meni još uvek sve čudno, totalno sam pogubljen... Počinju naša druženja, četiri dana 24 sata smo zajedno, družimo se, zezamo. Postao sam dosta pozitivniji. Vraćao sam se u starog Davida, ali još uvek razmišljam šta je napolju, da li se snašla... I dalje brinem.- Žurka, Ana Lazar Sanja i ja zezamo se, igramo, ne skidamo osmeh sa lica. Ana stoji pored mene, nekako sve nestvarno kao da sanjam, do juče smo se jeli pogledom, a sada stoji pored mene. Da li je to sudbina ili šta? Izlazim iz kazina, čujem neku vrisku, obezbeđenje trči... Pitam šta je, niko ništa ne govori. Čujem ... vrišti i viče, otrčim da vidim šta je, kaže sve mi je namešteno i da se sklonim od Ane. Počeoi sam da trčim, stigli su me zadrugari, otišao sam u pab i pričao sa njima. Otišao sam na razgovor, Ana me je čekala sve vreme, kada sam se vratio ona je pitala šta je bilo, ja sam ispričao. Nejasno mi je sve, na to Ana kaže:“Baš me briga, ja neću da se sklonim od tebe“. Osetim u sebi neki čudan osećaj i moćan, kad je to rekla... Ne želim da se sklonim od nje, mnogo sam se lepo osećao, prijala mi je, i njeno društvo, čak smo zajedno u budžetu i kupila mi je pljeskavicu, rekla je:“Ovo je za mog dečka“, iako smo samo drugovi, ali prijala mi je ta šala...- 13. decembar, Srpska nova godina. Oblačim se, jedva čekam da počne. Dok smo u sobi, sedim kod Ane na krevetu, pričamo, gledamo se. Ona u beloj haljini, lepa kao lutka... Počinje žurka, Anu nisam ispuštao iz naručja, igrali smo celo veče, igra puna strasti, zaljubljenosti, svega. Koji osećaj, nisam se osećao ovako godinama, šta je ovo?! Sve je bilo uprto u nas, i kamere i zadrugari, a mi kao da smo sami, bukvalno letimo, mi smo na sedmom nebu...- 14. januar, ponedeljak – osećam se čudno, razmišljam šta je napolju, kako je izgledalo sve ovo sinoć, a sa druge strane, zaljubljen sam kao tetreb, ali ne priznajem još... Čekamo da vidimo ko će biti gazda, mislili smo da će biti Laki. Ja mu govorim da stavi mene i Anu za potrčke, da pokažemo da smo samo „drugovi“. Lazar nije vođa, ali je Marijana postavila baš Anu i Mene, sviđalo mi se to. - Pretres sa Milanom, skoro celo veče priča o odnosu Ane i mene. Još ništa ne priznajem, odolevam pitanjima, ali vidim da neću još dugo. Svako veče pre odlaska u izolaciju Ana, Laki i ja smo svaku noć posle emisije sedeli na krevetu do ranih jutarnjih časova i onda kad ustanemo odmah u pab i tako u krug. Svako veče smo šetali, pričali, šalili se, bio sam srećan 24 sata. Miki nam je uvek dobacivao, kao i Mića, ali sve pozitivno, a mi ništa ne priznajemo, čak kažemo:“Miki, ne lupaj“, a on kaže:“Ana, pa juče si mi rekla da si zaljubljena“, a ja nisam mogao da skinem osmeh sa lica.- Prva noć u izolaciji mirna, svako na svojoj strani. Pričali i zaspali, ujutru puštaju sve Anine pesme. Nikada se nisam probudio orniji, srećniji i veseliji. Tokom dana bila je igra gde sam stajao pored nje, tako je slatka, simpatična, nasmejana, ma tako bih je zagrlio, ali ne smem još, tvrdim pazar. Spremanje za žurku, Ana lepa kao san, ne odvajamo se jedan od drugog, igramo, vrtimo se, pijemo, strast puca, svi očekuju poljubac, ali jedini poljunav je u njen savršen nosić. Posle žurke smo se grlili, čak smo čekali red da se kupamo, ali odvojeno. Mada je u sredu ujutru ispalo da smo se kupali zajedno, što smo demantovali. Bili smo gosti na radiju, gde priznajem simaptiju i gde govorim da treba da se raziđem sa devojkom jer mi se sviđa Ana, ružan način ali jedini, jer sam tu gde sam... Posle emisije Mića dolazi u izolaciju i daje nam savet, gde kaže da pričamo otvoreno i da priznamo da smo zaljubljeni.- Kreću pitanja gledalaca, gde priznajem da sam zaljubljen i da ne znam koliko ću moći još da izdržim da je ne poljubim. Cela emisija i pitanja su skoro bila za Anu i mene. Njuškali smo se, ljubio nosić, ali poljupca još uvek nije bilo.Kada smo otišli u izolaciju, ispod ćebeta smo se držali za ruke i češkali, ali smo to još skrivali.