Dugogodišnji prijatelj i saradnik porodice Šaulić, Goran Jovanović među prvima je stigao na komemoraciju legendarnom pevaču Šabanu Šauliću i u Skupštini grada Beograda.

On je u suzama jedva izgovarao poslednje pismo koje mu je posvetio, a onda je u razgovoru sa novinarom televizije Pink ispričao nekoliko anegdota za koje niko nije znao, a koje su njemu ostale duboko urezane u sećanju.

Naše prijateljstvo traje tridesetak godina. Ja sam počeo da radim kao novinar, životna želja mi je bila da ga intervjuišem. Nikada nije voleo glamur, uvek je bio skroman. Seli smo u jednu kafanu, poručio je piće, tu smo započeli poznanstvo. Kada je trebalo da uključim diktafon, od nervoze je pao i razbio se. Rekao je da ćemo rešiti sve, tada je zvao nekog drugog i doneli su novi diktafon. Kada smo se sreli šest meseci kasnije, Šaban je znao sa kim se nalazi. Doneo je diktafon i rekao je da mi se više ne bi tresle ruke. To je vokal kakav se više neće roditi, kompozitor, pevač. Nikad nije bio svestan svoje popularnosti, njega to nije zanimalo. Zanimalo ga je da provodi vreme sa prijateljima i voleo je da peva, ali nije voleo da putuje. Uvek mu je put teško padao. Ranije su bili ti grupni koncerti, Šaban je kao najveća zvezda pevao poslednji. Svi sede, Šaban uvek stoji sa strane, povučen, tih. I publika ga tako dočeka, da njemu bude neprijatno od aplauza. Kaže: ,,Ništa se spektakularno nije desilo, izašao sam samo da pevam". Ja mislim da će i ovaj narod i svi oni koji vole muziku tek postati svesni šta su izgubili. On i ja smo imali brojne rasprave, on nijedan koncert veliki nije hteo da radi. On je sve preispitivao, njegova skromnost mi je otežavala rad. Ali, kad sednete sa njim da se družite privatno i kad ga nagovorite, sve mu je oprošteno. Mi smo odmah posle upoznavanja počeli prijateljstvo, a saradnja 10 godina kasnije. On nije voleo da putuje mnogo, ali smo mi bili u Londonu prošle godine, koncert je bio fantastičan. Pošto smo bili u vozu i znamo kakav je saobraćaj tamo, da li vi verujete da se on vozio u metrou i da je tamo bilo ljudi koji su pokazivali prstom u njega, prepoznali su ga. Ta veličina nažalost nije više među nama. Želeo je da se posveti unucima mnogo više i sve je to bio splet okolnosti, desilo se šta se desilo. Mislim da je on ceo svet menjao, pre svega tom svojom blagošću, energijom, dušom, dečijim osmehom koji je zadržao do poslednjeg dana. On kada se nasmeje, oči mu se sijaju. To je nešto što se ne može kupiti. Sve pesme su mi drage, ne mogu da mu se zahvalim na uspomenama, jer ih ima mnogo. Mogu da zamislim koliko je teško njegovoj porodici. Moram da se zahvalim svim ljudima koji su slali poruke podrške i izjavljivali saučešće - rekao je Goran Jovanović u specijalnoj emisiji ''Premijere'' posvećenoj pokojnoj legendi narodne muzike.

Pink.rs