Rođena Banjalučanka Almira Osmanović predvodila je tim koji je izmislio bolest sa neobičnim ciljem da raskrinka širenje dezinformacija preko veštačke inteligencije.
Ona je rođena Banjaluci, ali je odrasla u Švedskoj, ima iskustvo u medicinskoj nauci, s fokusom na neuronauku i istraživanje biomarkera. Ona i njen tim stvorili su lažno stanje kože, a zatim su početkom 2024. preneli dve lažne studije o njemu da posluži za preprint.
Almira Osmanović Thunström, medicinska istraživačica iz Švedske, ostavila je brojne tragove koji su jasno ukazivali na to da je sve šala, ali ih niko nije primetio. Nazvala je stanje "manija" jer je to psihijatrijski termin koji nema nikakve veze sa bolestima oka, što bi svakom lekaru odmah bilo sumnjivo. Glavni autor potpisan je kao Lažljiv Izgubljenović, koji navodno radi na izmišljenom univerzitetu u nepostojećem gradu. U radu se zahvaljuju profesorki sa "Starfleet Academy" (Zvezdane staze) za rad u laboratoriji na svemirskom brodu USS Enterprise.
U samom uvodu rada je bukvalno navedeno: "Celo ovo istraživanje je izmišljeno", uz napomenu da je 50 ispitanika potpuno izmišljeno.
Osmanović Tunstrom nazvala je stanje biksonimanijom jer je "zvučalo smešno... Želela sam da svakom lekaru ili medicinskom osoblju bude potpuno jasno da je ovo izmišljeno stanje, jer se nijedno očno stanje ne bi nazvalo manijom - to je psihijatrijski izraz", objasnila je ona.
Ozbiljne pouke eksperimenta
Iako je projekat počeo kao test, njegovi rezultati su alarmantni za savremeno društvo i nauku:
"Ako sam naučni proces i sistemi koji ga podržavaju nisu u stanju da filtriraju ovakve očigledne besmislice, u ozbiljnom smo problemu." – poručuju istraživači.
Nakon objave detalja o ovom eksperimentu u aprilu 2026. godine, mnogi AI sistemi su počeli da ispravljaju svoje odgovore. Ipak, "biksonimanija" ostaje kao trajni dokaz da u svetu veštačke inteligencije informacije moramo proveravati sa velikom dozom skepticizma, jer čak i "naučni radovi" mogu biti deo vešto osmišljene varke.
Osmanović Tunstrom nije prva koja je testirala šta će vještačka inteligencija proizvesti hranjenjem lažnim akademskim informacijama. Elizabet Bik, holandski mikrobiolog i konsultant za naučni integritet, rekla je da su istraživači čak stvorili lažne knjige i radove kako bi povećali broj citata na Gugl Skolaru.
Veća je zabrinutost što se lažne informacije unose u modele vještačke inteligencije, koji zatim reprodukuju neistine i sve više udaljavaju korisnike od stvarnosti.
Autor: S.M.
