Meta Platforms saopštila je da će prestati da plaća australijskim izdavačima vesti za sadržaj koji se pojavljuje na Facebook-u, postavljajući novu bitku sa Kanberom koja je predvodila svet zakonom koji primorava internet gigante da sklapaju ugovore o licenciranju.
Izdavači vesti i vlade poput Australije tvrde da Facebook i Google nepravedno imaju koristi u smislu prihoda od oglašavanja kada se na njihovim platformama pojave linkovi ka novinskim člancima. Meta je smanjila svoju promociju vesti i političkog sadržaja kako bi podstakla saobraćaj i kaže da su linkovi za vesti sada samo deo korisničkih feedova.
Meta će ukinuti deo na Facebook-u koja promoviše vesti u Australiji i Sjedinjenim Državama, navodi se u saopštenju, dodajući da je ukinut deo za vesti prošle godine Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.
Kao rezultat toga, „nećemo sklapati nove komercijalne ugovore za tradicionalne vesti u ovim zemljama i nećemo nuditi nove Facebook proizvode posebno za izdavače vesti“, dodaje se u saopštenju. Odluka Mete se suprotstavlja australijskoj vladi i njenom zakonu iz 2021.
"Ideja da jedna kompanija može profitirati od ulaganja drugih, ne samo od ulaganja u kapital, već i od ulaganja u ljude, ulaganja u novinarstvo, je nepravedna", rekao je premijer Entoni Albanez novinarima. „To nije australijski način“, dodao je on.
VLADA TRAŽI SAVET OD MINISTARSTVA FINANSIJA I AUSTRALIJSKE KOMISIJE ZA KONKURENCIJU I POTROŠAČE (ACCC)
Rod Sims, bivši predsednik ACCC-a koji je nadgledao dizajn zakona, nazvao je Metin preokret sebičnim i bio je zabrinut zbog uticaja na društvo jer je ta odluka potkopala kvalitet novinarstva koje se pojavljuje na društvenim medijima.
„Ovo Meta lupa nosom na australijski parlament“, rekao je on.
Prema zakonu iz 2021. godine, vlada zemlje mora odlučiti da li će imenovati posrednika koji će odrediti Metu naknade i potencijalno kazniti Metu ako ne sarađuje. Većina Metinih ugovora sa australijskim medijima trajala je tri godine i trebalo bi da istekne 2024.
Foto: Unsplash.com
Meta, međutim, nije u obavezi da plati izdavačima vesti ako blokira korisnike da ponovo objavljuju novinske članke, kao što je to nakratko uradila 2021. To isto radi u Kanadi od 2023. kada je zemlja usvojila slične zakone. Meta je u petak rekao da bi izdavači mogli da nastave da objavljuju vesti na Facebook-u.
Tama Leaver, profesor internet studija na Univerzitetu Curtin, rekla je da će Meta nerado eskalirati spor tako što će sprečiti svoje korisnike da postavljaju linkove za vesti u Australiji i da će vjrovatnije osporiti vladu na sudu ako interveniše.
„Meta kaže „šta ćeš da radiš?“ a australijska vlada treba da donese pravu odluku“, rekao je on. Najveći australijski mediji osudili su tu odluku, nazvavši je napadom na industriju.
„Meta koristi svoju ogromnu tržišnu moć da odbije da pregovara, a vlada je u pravu kada je istražila svaku opciju kako se moći iskoristiti ovlašćenja Kodeksa za pregovaranje sa medijima“, rekao je izvršni predsednik News Corp-a, Australasia Michael Miller.
Mike Sneesbi iz Nine Entertainmenta je rekao da odluka nije priznala vrednost koju je medijska kompanija, koja poseduje Sidney Morning Herald i Australian Financial Review, stvorila za Metu. Iako vrednosti ugovora nisu otkrivene, australijski mediji su izvestili da su Facebookovi poslovi vredni 70 miliona australskih dolara (45 miliona dolara) godišnje za industriju.
Google-ovi ugovori o licenciranju australijskih medija uglavnom su trajali pet godina, a ističu 2026. Portparol je rekao da je kompanija već započela pregovore o obnavljanju ugovora.
Mnoge vlade širom sveta i dalje žele da zaštite svoje lokalne industrije vesti od izvlačenja sa tržišta onlajn oglašavanja. Indonezija je prošlog meseca saopštila da takođe planira da natera velike tehnološke kompanije da plaćaju sadržaj vesti.
Autor:
