separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

zanimljivosti

VREMEPLOV: Ovi događaji su obeležili današnji dan kroz istoriju!


1995 - Vlasnici "Rokfeler centra" u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrotstvo tog gigantskog poslovnog centra.


1820 - Rođena je engleska medicinska sestra Florens Najtingejl, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rođendan obeležava kao međunarodni Dan medicinskih sestara. U Krimskom ratu polovinom 19. veka organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama smanjena je sa 40 na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su posle Prvog svetskog rata, u kojem su lečile srpske vojnike, pomogle osnivanje takve škole u Beogradu, iz koje je prva generacija medicinskih sestara izašla 1924.

1842 - Rođen je francuski kompozitor Žil Emil Frederik Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, čija sentimentalna dela izražavaju francusku građansku romantiku. Komponovao je više od 20 opera, uglavnom s lirskom tematikom, u kojima je dočarao osećajne heroine i lirsko-patetične muške tenorske likove. Dela: opere "Manon", "Verter", "Don Kihot", "Tais", baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.

1871 - Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober, autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice. Dela: opere "Fra Diavolo", "Crni Domino", "Bludni sin", "Nema iz Portičija".

1884 - Umro je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama, istorijom i folklorom. Dela: opere "Prodana nevesta", "Dalibor", "Libuša", "Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudački kvartet "Iz moga života", klavirske i kamerne kompozicije.

1888 - Velika Britanija je uspostavila protektorat nad Severnim Borneom i Brunejom.

1899 - Održana je Osnivačka skupština "Prvog srpskog društva za igru loptom". Skupština je održana u "Trgovačkoj kafani" a na inicijativu Huga Bulija, koji je i doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd i Andre Nikolića, tada ministra inostranih dela.

1918 - Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg, koji je sa suprugom Etel 1953. kao prvi civil u SAD osuđen na smrt zbog špijunaže, navodno zbog odavanja Sovjetskom Savezu atomskih tajni. Kazna je izvršena uprkos kampanji širom sveta da im bude pošteđen život.

1933 - Rođen je Andrej Voznesenski, ruski literata, pesnik i prozaista. Pripadao je pesničkoj avangardi "generacije šezdesetih". Bio je dopisni član francuske Akademije Malarme, počasni akademik nekoliko međunarodnih akademija, potpredsednik PEN centra Rusije. Dela:"Parabola", "Mozaik", "Antisvetovi", "Ahilovo srce", "Pogled", "Iskušenje", "Kazino Rusija".

1935 - Umro je poljski državnik maršal Jozef Klemens Pilsudski, prvi predsednik Poljske od 1918. do 1922. i inicijator rata protiv sovjetske Rusije 1920. i 1921. Godine 1926. Pilsudski je uspostavio vojnu diktaturu koja je trajala do njegove smrti.

1947 - Posle godinu dana snimanja prikazana je "Slavica", prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin, a tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.

1949 - Zvanično je ukinuta sovjetska blokada Zapadnog Berlina, započeta krajem juna 1948, pošto su i zapadni saveznici i Sovjetski Savez shvatili besmislenost beskompromisnog suprotstavljanja.

1967 - Umro je engleski pisac Džon Mejsfild. Suptilan poeta koji je često prikazivao grubost i sirovost života. Pisao je i dramska dela u rimovanom dvostihu. Dela: pesme "Balade s mora", "Soneti", "Večno milosrđe", "Polja zelenkada", "Lis Rejnard", drame "Veliki petak", "Kralj Filip".

1992 - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini donela je na zasedanju u Banja Luci odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i potvrdila je odluku predsedništva Srpske republike BiH od 7. aprila o osnivanju novinske agencije Srna.

1994 - Umro je škotski političar Džon Smit, lider britanske Laburističke partije, pod čijim je vođstvom stranka, posle 15 godina u opoziciji, znatno ojačala. To je njegovom nasledniku Toniju Bleru obezbedilo "odskočnu dasku" za povratak laburista na vlast 1997.

1994 - Palestinska policija je prispela na Zapadnu obalu u okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, središte palestinske autonomije u toj oblasti.

1995 - Vlasnici "Rokfeler centra" u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrotstvo tog gigantskog poslovnog centra.

1997 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava u ruskoj republici Čečeniji, koji su čečenski separatisti ubrzo prekršili.

2002 - Bivši predsednik SAD Džimi Karter doputovao je u Havanu u privatnu posetu, kao američki političar najvišeg profila otkad je 1959. Fidel Kastro revolucijom preuzeo vlast na Kubi.

2003 - U terorističkom napadu kamionom punim eksploziva dvojice čečenskih islamskih bombaša-samoubica, na zgradu središta lokalne vlasti i Federalne službe bezbednosti u mestu Znamenskoje na severu Čečenije poginulo je najmanje 59 ljudi.

2003 - U više koordiniranih samoubilačkih bombaških napada na stambene četvrti za strance u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu, za koje je odgovornost preuzela islamistička teroristička organizacija Al Kaida, ubijene su 34 osobe, uključujući najmanje sedam Amerikanaca.

2006 - Između 150 i 200 ljudi poginulo je u eksploziji naftovoda na periferiji Lagosa, najvećeg grada u Nigeriji.

2007 - U eksploziji bombe na pijaci u turskoj luci Izmir povređeno je 15 osoba. Bomba je bila pričvršćena za bicikl, ostavljen na pijaci u četvrti Bornova. Procenjeno je da iza terorističkog akta stoji kurdska PKK. Izmir je, posle Istanbula, najveća luka u Turskoj, ali i veliki turistički centar.

2007 - Najmanje 27 osoba je poginulo, a više od 100 je ranjeno u pakistanskom gradu Karačiju, u najžešćoj razmeni vatre od početka političke krize koja se pretvorila u otvoren sukob između vladinih snaga i opozicije, nakon što je pakistanski predsednik Pervež Mušaraf smenio predsednika Vrhovnog suda.

2008 - Umrla je Irena Sendler, poljska socijalna radnica koja je iz varšavskog geta spasla oko 2.500 jevrejske dece. Tokom Drugog svetskog rata radila je u varšavskom zdravstvenom centru, i u periodu između oktobra 1940. i aprila 1943. uz pomoć svog tima od oko 20 ljudi, od nacista je iz varšavskog geta uspela da izbavi oko 2.500 jevrejske dece i potom ih je, do daljnjeg, zbrinula u sirotištima, bolnicama ili manastirima.

2008 - U razornom zemoljotresu koji je pogodio kinesku provinciju Sečuan, poginulo je 68.000 osoba, a preko 288.000 je povređeno. Zemljotres, koji se osetio u gradovima na hiljade kilometara udaljenim od epicentra, poput Pekinga, Šangaja, Hongkonga, Bankoka, najsmrtonosniji je od 1976. kada je u gradu Tangshanu, nedaleko od Pekinga, život izgubilo 243.000 osoba.

2008 - Umro je američki pop umetnik Robert Raušenberg. Postao je slavan 50-ih 20.v. baveći se paralelno slikanjem, vajanjem, štampom, fotografijom i performansima. Prošao je put od apstraktnog ekspresionizma do pop arta. Bio je prvi američki umetnik koji je pobedio na Bijenalu u Veneciji, 1964. godine.

2009 - Preminuo je Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabaković, Kosta Hakman, Ljubica-Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

2014 - U eksploziji u rudniku uglja kod grada Somi, na zapadu Turske, poginula je 301 osoba. U najvećoj katastrofi te vrste u istoriji Turske, koju je izazvao neispravan električni transformator, 787 rudara ostalo je zarobljeno u rudniku.

2016 - Preminuo je knez Aleksandar Karađorđević, prvorođeni sin kneza namesnika Pavla i kneginje Olge. Izdanak i rod niza vladarskih kuća Evrope, osim Krađorđevića, Romanova i vladarskih kuća Grčke i Danske, Aleksandar se školovao u Itonu, nedaleko od Vindžora. Tokom Drugog svetskog rata bio je pilot dobrovoljac RAF-a, sa oko 1000 sati ratnih dejstava. Posle 2000. često je boravio u Srbiji. Bio je potpredsednik Upravnog odbora Zapadnoevropske eparhije SPC, obnovitelj Viteškog reda Zmaja i pokrovitelj Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma. Njegova pisma, saopštenja i razgovori objavljeni su u četiri toma.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti