AKTUELNO

Za proslavu Nove godine vezuju se zanimljivi običaji i verovanja, a neki od njih su potpuno besmisleni, ali ih ipak primenjujemo.

Nova godina je pred vratima i svi se uveliko pripremaju za najluđu noć. Naravno i za ovaj praznik se vezuju različiti običaji koji bi trebalo da vam donesu sreću, ali i verovanja da vam određeno ponašanje može upropastiti celu godinu.

Tako je mnogim pripadnicama lepšeg pola izbor donjeg veša postao važniji od toalete za novogodišnju noć.

Foto: Printscreen Youtube

Tradicija nošenja crvenog donjeg veša seže u daleki srednji vek, kada se crvena boja dovodila u vezu sa krvlju, đavolom i bacanjem čini, pa su je ljudi "skrivali" ispod drugih odevnih predmeta. Današnji običaj nošenja crvenog donjeg rublja u novogodišnjoj noći nastao je u Španiji i vrlo brzo se proširio širom sveta, a navodno donosi sreću u ljubavi. Dobra godina na tom planu očekuje vas i ako vam praznik prvo čestita osoba suprutnog pola.

Žuti veš privlači pare, a baksuz je obući pocepane gađe. Tuđe rublje donosi avanture, putovanja, ali i česte nesuglasice, dok tesne gaće najavljuju godinu loših procena i čestog udaranja retrovizora i branika prilikom parkiranja, ali i zadovoljstvo u krevetu.

Na prelasku iz stare u Novu godinu ne smete ništa izneti iz kuće, pa čak ni istresti mrvice sa stolnjaka, jer vam u suprotnom sledi godina bez novca. Takođe, za Novu godinu ne valja prostirati veš, jer to znači puno posla u novoj godini.

Veruje se i da Novu godinu treba dočekati sa puno buke, jer se tako teraju zli duhovi, a kada se otvara šampanjac dobro je da vas pogodi čep. Ako se baš niste dobro postavili, morate popiti poslednji gutljaj iz flaše, što je takođe garancija za odličnu godinu.

Za sreću u novoj godini, prvi gost u kući bi trebalo da bude tamnokosa i visoka muška osoba koja donosi dar. Sa druge strane, žene i muškarci crvene i plave kose donose nesreću.

PRVI PUT JE OBELEŽENA PRE 4.000 GODINA

Nova godina je najstariji od svih praznika, a veruje se da je prvi put obeležen u starom Vavilonu. Kroz istoriju, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kad se dočekuje Nova godina. U Vizantiji je početak godine bio 1. septembar – kada su konzuli stupali na dužnost i tim povodom se priređivalo veliko slavlje. U starom Rimu, Nova godina je počinjala 1. marta. Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, pa se, tek, od 12. veka, postepeno prihvata 1. januar kao početak kalendarske godine.

NAJZAMIMLJIVIJI OBIČAJI IZ SVETA

Danci u novogodišnjoj noći razbijaju tanjire pred ulaznim vratima. Što više razbijenih tanjira - to više prijatelja u životu.

Foto: Pixabay.com

U Grčkoj je Nova godina ujedno i Dan Svetog Vasilija i tada se peče kolač u koji se stavlja novčić i ko ga pronađe biće srećan cele godine.

U Japanu se smatra da do kraja godine svi moraju dobiti oproštaj kako bi u novu ušli sasvim čisti. Poslednjeg dana godine zvona budističkih hramova zvone 108 puta jer se tako tera 108 ljudskih slabosti. Na Tibetu se organizuje i novogodišnje hodočašće koje traje četiri dana.

Na Siciliji takođe važe posebna pravila - sreća će u novoj godini doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje, a nesreća sledi svima koji na taj dan jedu makarone ili bilo koju drugu testeninu osim lazanja.

U Španiji kada otkuca ponoć treba pojesti 12 bobica grožđa– po jedna za sreću u svakom mesecu u godini. Isti običaj praktikuje se i u Gvatemali, dok na Kubi ovo pravilo važi za grejpfrut.

Austrijanci Novu godinu slave uz pečenje, a za dezert je obavezan sladoled od mentola u obliku deteline sa četiri lista.

Nemcima je nezamisliva novogodišnja noć bez vatrometa. Oni svake godine za vatromet potroše oko 100 miliona evra. Na novogodišnjoj trpezi je obavezna supa od sočiva ili svinjetina, koje su znak blagostanja, dok je riba simbol dobre budućnosti.

Foto: Pixabay.com

Za Novu godinu, Norvežani se časte pudingom od pirinča, a unutra sakriju jedan badem i veruje se da će osobu koja u svom pudingu pronađe badem pratiti sreća i bogatstvo.

U skladu sa verovanjem da sve u obliku prstena donosi sreću jer simboliše "pun krug", odnosno, kraj jednog ciklusa, Holanđani za Novu godinu jedu krofne jer veruju da one donose sreću u novoj godini.

Foto: Pixabay.com

Uobičajeno novogodišnje jelo u Americi je pirinač s crnim graškom i svinjetinom, s dodatkom skrivenog novčića koji donosi sreću. Običaj su doneli afrički robovi.

U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi, dok je je na Haitiju obavezna nova odeća.

Škotlanđani u Edinburgu Novu godinu slave igrajući uz violinu i gajde, a umesto da provod završe odlaskom kući na hiljade ljudi uskače u ledenu vodu.

Foto: Printscreen Youtube

PROSLAVA NOVE GODINE U SRBIJI

U našim krajevima Nova godina počinje da se slavi najverovatnije tek od devetog veka, kad je većina Južnih Slovena primila hrišćanstvo. Običaj kićenja jelke postaje uobičajen početkom 20. veka. Jelka se često poistovećuje sa badnjakom. Na novogodišnjoj trpezi obavezni su praseće pečenje i sarma.

Foto: Tanjug

U OVIM ZEMLJAMA SE NOVA GODINA NE SLAVI 1. JANUARA

Saudijska Arabija - U Saudijskoj Arabiji se Nova godina slavi 21. marta po islamskom kalendaru.

Izrael - U Izraelu se Nova godina slavi u septembru, po njihovom jevrejskom kalendaru, premda Izraelci koriste gregorijanski kalendar. Slavlja 31. decembra nisu zabranjena, i dešavaju se u urbanim gradovima, dok u konzervativnim sredinama niko ni ne pominje ikakvo veselje, jer Novu godinu povezuju sa hrišćanima koji su progonili Jevreje.

Iran - Iran je takođe zemlja koja živi po strogim religioznim pravilima, pa se zato Nova godina slavi po islamskom kalendaru u martu.

Indija - Indija je zemlja sa mnoštvom različitih kultura i religioznih grupa. Mnogi slave Novu godinu 1. januara, ali postoji još oko desetak drugih Novih godina, koje su kasnije tokom godine, i koje su vezane za određene hinduističke ili budističke rituale.

Kina - Oni imaju svoju Novu godinu koja uglavnom pada u februaru, ali je datum promenljiv. Slavlje Kineske Nove godine traje dve nedelje i sva vrata moraju imati crvene ukrase koji su simbol sreće i veselja.

Foto: Schristia via Foter.com CC BY SA

S. M.

#Jelka

#Nova godina

#Običaj

#Srbija

#Svet

'