separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

zanimljivosti

VREMEPLOV: Ovi događaji su obeležili današnji dan kroz istoriju!


Na današnji dan umro je italijanski političar, diplomata, pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača politikologije


1377 - Umro je engleski kralj Edvard III, koji je tokom vladavine od 1327. osvojio Škotsku i izazvao Stogodišnji rat s Francuskom pošto se 1340. proglasio kraljem te zemlje.

1527 - Umro je italijanski političar, diplomata, pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača politikologije. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 14 godina sekretar vladajućeg "Saveta desetorice". Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države (prvi je uveo koncept države u savremenom smislu). U glavnom delu "Vladalac", u kojem je izneo i sopstvena diplomatska iskustva, razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja, bez obzira da li će cilj postići zakonom ili silom. Smatrao je da su merila individualnog morala nepodobna za procenjivanje postupaka u ime države. Iz njegove političke filozofije izveden je pojam "makijavelizam". Rimokatolička crkva je 1559. njegova dela stavila na "Indeks zabranjenih knjiga". Ostala dela: "Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija", "Istorija Firence", "O ratnoj veštini", komedija "Mandragola". 

1791 - Francuski kralj Luj XVI i kraljica Marija Antoaneta pokušali su u rano jutro da pobegnu iz Pariza, ali su stigli samo do Varena, gde su uhapšeni. Zaputili su se na severoistok u pravcu Austrijske Nizozemske, današnje Belgije.

1842 - Beograđane koji su došli da vide predstavu "Apoteoza besmrtnog Karađorđa" Djorđa Maletića, kojom je trebalo da bude obeležena 25. godišnjica smrti vođe Prvog srpskog ustanka, na vratima zgrade u kojoj je zakazana premijera zateklo je obaveštenje: "Po naredbi čestitog paše, zakazana predstava neće se održati zato što se u njoj mešaju Turci i Srbi". Predstava je prikazana 1847. u "Teatru kod jelena" i doživela je veliki uspeh. 

1905 - Rođen je francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca nastavio je zalažući se za oslobođenje francuskih kolonija Indokine i Alžira. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi "angažovane literature". Odbio je 1964. Nobelovu nagradu za književnost. Dela: filozofski spisi "Biće i ništavilo", "Imaginarno", "Egzistencijalizam je humanizam", "Kritika dijalektičkog uma", romani "Mučnina", "Putevi slobode", drame "Prljave ruke", Nesahranjeni mrtvaci", "Djavo i gospod bog", "Iza zatvorenih vrata", "Bludnica dostojna poštovanja", "Zatočenici iz Altone", eseji "O Bodleru", "Šta je književnost", autobiografija "Reči". 

1908 - Umro je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe "Velika petorica". Oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao muzički pedagog: među njegovim učenicima su bili i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Napisao je "Principe orkestracije", standardni priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere "Sadko", "Zlatni petao", "Snjeguročka", "Carska nevesta", simfonijske kompozicije "Fantazija na srpske teme","Šeherezada", "Španski kapričo".

1942 - Nemački Severnoafrički korpus feldmaršala Ervina Romela uz podršku italijanskih trupa zauzeo je u strateški važan grad Tobruk u italijanskoj koloniji Libiji (Kirenajka), koji su prethodno zaposeli Britanci. U borbama je zarobljeno 25.000 vojnika britanske Osme armije. Cilj Romelovih trupa bilo je zauzimanje Sueckog kanala, kako bi se presekla Britanska imperija, međutim borbe za Egipat završene su potpunim porazom Nemaca u decembru 1942. kod El Alamejna, i konačnim slomom u aprilu 1943. 

1970 - Umro je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, negdašnji predsednik Indonezije, prvi šef te azijske države posle sticanja njene nezavisnosti od Holandije, jedan od lidera pokreta nesvrstanosti. Osnovao je 1927. Nacionalnu partiju Indonezije. Kolonijalne holandske vlasti su ga zbog nacionalističke politike uhapsile 1929. i zabranile partiju, koju je nastavio da vodi 1931. po izlasku sa robije. Ponovo je uhapšen 1933. i bio interniran do japanske okupacije Indonezije u Drugom svetskom ratu 1942. posle čega je, u interesu nacionalnooslobodilačkog pokreta, održavao lojalne odnose s japanskim vlastima. Postao je šef države posle proglašenja Indonežanske Republike 1945. Holandija nije priznala nezavisnost svoje kolonije Holandske Istočne Indije, i vojno je intervenisala. Sukarno je uhapšen krajem 1948. a na vlast se vratio posle potpisivanja indonežansko-holandskog sporazuma juna 1949. kada je Indonezija postala suverena (bez Zapadnog Irijana, koji je oslobođen šezdesetih). Doživotnim predsednikom je proglašen 1963. ali je lišen svih funkcija 1967, dve godine posle vojnog udara generala Suharta. 

1991 - Umro je srpski ekonomista Zoran Pjanić, rektor i profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Ekonomskog saveta jugoslovenske vlade, glavni redaktor "Ekonomskog leksikona" i "Ekonomske enciklopedije". Dela: "Problem stanovništva u ekonomskoj teoriji", "Savremene buržoaske teorije vrednosti i cena", "Teorija cena", "Robna privreda u samoupravnom sistemu", "Samoupravni privredni sistem".

2008 - Feribot, sa više od 700 putnika i članova posade, potonuo je u vodama Filipina. Feribot "Princeza zvezda", na kojem se nalazilo 626 putnika i 121 član posade, plovio je od Manile ka provinciji Cebu kad je došlo do potonuća. Uzrok tragedije najverovatnije je tajfun "Fengšen". 

2013 - Preminuo je Milorad Mišković, srpski baletski umetnik koje je stekao svetsku slavu. U svet umetnosti ušao je u beogradskom dečjem Rodinom pozorištu Gite Predić Nušić. Kao učenik Nine Kirsanove postaje član Narodnog pozorišta a već 1946. u Parizu započinje veliku međunarodnu karijeru. U Francuskoj je 1956. osnovao i sopstvenu trupu. Po završetku igračke karijere Mišković je dugo radio za UNESKO, kao prvi čovek Saveta za igru (CID), da bi potom postao doživotni počasni predsednik tog tela.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti