Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop Kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina, 329. godine u Kapadokiji. Bio je veoma obrazovan i veliki pobornik hrišćanstva, iako se kasno pokrstio. Upokojio se u 50. godini kao episkom rodne Kapadokije.

Na Kosovu i Metohiji na ovaj dan prizivaju mečke, vukove i ostale zveri i ostavljaju im na raskršćima hranu. U leskovačkoj Moravi Vasilijevdan ili Vasiljica za Cigane je jedan od najvećih praznika. Rano ujutro svaka porodica prinosi žrtvu Svetom Vasiliju, i to gusku naročito hranjenu za ovaj praznik. U Vasojevićima, u selu Petnjik kod Berana, tog dana domaćica je mesila vanilicu, presnu pogaču od koje su mrvice namenjene stoci.

Slavi se kao krsna slava.

Novu godinu na ovaj datum obeležavaju Jerusalimska crkva, Ruska crkva, Srpska pravoslavna crkva, Gruzijanska patrijaršija i Sveta Gora Atonska.

U hramovima se moli Gospodu Isusu Hristu da blagoslovi venac godine, da sačuva pravoslavlje u miru, da godina protekne dobro, da gradove Bog sačuva nepovređene, da hristoljubivog vladara zemlje zaštiti i daruje mu pobedu nad protivnicima.

Moli se i za pobedu nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, zdrav vazduh, kišu sa nebesa i za izbavljenje od svih nevolja.

Veruje se da se danas ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Hristovog rođenja.

U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb "vasilica", u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće.

Pravoslavna Nova godina se u novije vreme proslavlja kao i Nova godina 31. decembra, ljudi se okupljaju u restoranima i kućama, a u ponoć se ljube i žele jedni drugima sreću.

Stari su govorili da bi novo leto trebalo dočekati budan, a da neudate devojke gataju ako žele da znaju da li će se te godine udati i za koga.

Devojke u Bosni su gatale tako što su se pre svanuća pele na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće – to je znak da će u tom pravcu i otići, odnosno udati se. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.