Istoričar smatra da, iako izazivanje sramote kod francuskog predsednika neće dovesti ni do kakve promene, to treba učiniti jer se na taj način narodu pokazuje da država štiti svoje interese, a jedan od njih je sprečavanje osećaja permanentnog ponižavanja.
Fenomen revizije istorije prošlog veka najvidljiviji je od pada Berlinskog zida do danas, a najviše se odnosi na izjednačavanje pobednika i pobeđenih, krvnika i žrtava, ali i na potpuno negiranje zločina. To novo čitanje istorije proizvodi nove generacije dece koja u školskom uzrastu bivaju trovana sadržajem udžbenika i literature koja se bavi istorijom.
U ovoj reviziji je najuočljivije to da današnje tumačenje istorije prati aktuelne političke procese, pre svega u Evropi, ali i u SAD i ostalim kontinentima. Dakle, istoriji se amputira ono što nikada ne bi smelo, a to su politika i ideologija.
Čini se da je sve počelo revizijom razloga za početak Drugog svetskog rata - Ernest Nolte, nemački istoričar izneo je tvrdnju da su fašizam i nacizam istorijska reakcija na rusku revoluciju iz 1917. pa prema toj logici proizilazi da je Gulag prethodio Aušvicu.
Samo jednu od posledica te revizije mogli smo da vidimo pre tri dana u Parizu, od spiska pozvanih do rasporeda sedenja. Ovo nije bio dan pobede, već "dan primirja", a u govoru francuskog predsednika nije bilo poraženih i pobednika, već su svi narodi stradali i svi su bili žrtve.
Dr Aleksandar Raković, istoričar i viši saradnik u Institutu za novu istoriju Srbije ocenjuje da pokušaj revizije istorije postoji i da je uzeo maha, ne toliko u strukama iako je bilo pokušaja.
- Autori su pokušali da fabrikuju novu realnost Prvog svetskog rata, nađu novog krivca za isti i nove pobednike. U tome nisu uspeli. To njihovo tumačenje bilo je u vezi sa imperijalnom politikom koju zapad vodi, s jedne strane prema istoku, a s druge strane da se po svaku cenu izjednače sve strane, da se predstavi da nema pobednika i pobeđenih, te da na tim osnovama nikne nova pomirena Evropa koja je prevazišla sve razlike. Ovo je samo političko i površinsko tumačenje - kaže istoričar gostujući u emisiji "Pravac".
Foto: TV Pink Printscreen
Političko tumačenje istorije, kaže, ne bi smelo da postoji, ali se događa. Podvlači da je revizija legitimna, ali ne i falsifikovanje.
- Kada je reč o Prvom svetskom ratu, okrenut je svaki papir na svetu i ne postoji mogućnost da se da novo saznanje koje nije bilo poznato i da se baci novo svetlo na uzroke, posledice i tok rata - kaže Raković.
Dodaje da je stvorena situacija da su oni koji govore istinu optuženi od onih koji govore neistinu da su lažovi, pa se na taj način javnost zbunjuje.
- Više ne znaju šta je istina, koja je i relativizovana. Tako se čovek zbunjuje, a zbunjen čovek je lak plen - kaže dr Raković.
Kada je reč o reviziji rezultata Prvog svetskog rata, kaže da je najviše ima u Crnoj Gori. Podseća da isto tako Hrvatska falsifikuje Drugi svetski rat.
Kaže da se falsifikuje činjenica da su svi Crnogorci u to vreme bili Srbi, za šta postoji i dokaz - rezultati popisa iz 1909. prema kojem su 95 odsto njih bili Srbi.
Govoreći o dešavanjima u Parizu, kaže da je reč o "političkim falsifikatima" i treba postaviti pitanje da li je u regulisanju protokola učestvovao samo puki protokol francuskog predsednika ili da li su oni oko toga konsultovali profesionalne istoričare koji se bave Prvim svetskim ratom.
- To je ključna greška. Na osnovu svega pretpostavljamo da je neko dobio političku sugestiju, te je Srbija skrajnuta. Ovo je u skladu sa Klintonovim govorom iz 1999. kada optužuje Srbiju za početak Prvog svetskog rata, da bi opravdao bombardovanje SRJ iste godine - kaže Raković.
Foto: TV Pink Printscreen
Poruka Srbiji je, ističe, bila jasna: minimizovati stradanje Srba u Prvom svetskom ratu.
- Izgubili smo 40 odsto muškog stanovništva i od tog stradanja se nismo oporavili - podseća istoričar.
Uprkos svim izvinjenjima, Srbija ne treba da smatra da je došlo do propusta u protokolu. Dodaje da Srbija mora da pokaže svoj stav i Makron treba da dođe u situaciju da se nelagodno oseća u Srbiji, barem u nekom momentu.
- Da li će osećati sramotu i u kolikom stepenu, zavisi od toga kakva je ličnost. U svakom slučaju, treba da je oseti, ali na suptilan, diplomatski i akademski način - kaže dr Raković, dodajući da to svakako neće ništa promeniti, ali se građanima Srbije mora pokazati da država štiti svoje interese. Jedan od njih je da se spreči osećaj permanentnog ponižavanja.
