separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

vesti

DAN SEĆANJA NA ŽRTVE OLUJE Vučić: Više nikada nikakvih Oluja za Srbe neće biti, bićemo im utočište, ali i zaštita


U Bačkoj Palanci, gde živi nekoliko hiljada proteranih Srba u okviru hrvatske oružane akcije "Oluja", večeras održana centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe tokom te akcije.


Obelezežavanje 23 godine od kako je proterano 250.000 Srba, uglavnom civila, žena i dece, te ubijeno i nestalo oko dve i po hiljade, počelo je parastosom koji služi patrijarh Irinej.

Pred okupljenima je govorila i jedna od prognanih Jelena Knežević, koja u "Oluji" izgubila oca.

Ja sam Jelena sa pola srca...

Jedna od prognanih u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja” Jelena Knežević, čiji je otac koji je bio pripadnik Vojske RS poginuo u ratu, ispričala je večeras na obeležavanju Dana sećanja na stradale u toj akciji da će uvek pamtiti osećaj straha i nemoći.

- U našu kuću ušla su dva nepoznata čoveka, bila sam mala da bih razumela, ali sećam se majčinog krika i sestrinih suza i straha koji me je obuzeo. Hrabri ginu na prvim linijama fronta, ali ne umiru, žive u sećanjima onih koji ih vole -  rekla je Knežević.

Ispričala je da je 3. avgusta 1995. godine u zoru probudio majčin glas i granate.

- U panici pakujemo nešto garderobe, hrane, vode dokumenta i slike. Moramo napustiti kuću. Kuda ćemo? Ne znamo. Ne zna ni naša majka. Ima dve ruke da prigrli nas troje i ponese dva kofera. Vratiće se, tiho progovara, ali se ne okreće i kuću ne gleda dok nas podiže u kamion koji ide od Petrovca, prvog bezbednijeg mesta - priča Knežević.

Seća se da je kolona bila prepuna uplakanih, gladnih i žednih ljudi koji su unezverenim pogledom tražili najmilije moleći Boga da su živi.

- Petrovačku cestu nadleću avioni i bombraduju kolone izmučenih ljudi. Zvuk bombi je bio jači od njih, ali slabiji od jakuka ljudi. Ne postoji zvuk glasniji od krika umirućeg čoveka i plača onog koji žali za njim. Bar ja to tako pamtim i pamtiću zauvek taj osećaj straha i nemoći -

Prisetila se i neizvesnosti, ali i osećaja da povratka na ognjište nema.

- Pamtim iščekivanje dugo kao večnost da krenemo put Srbije i strahovi se nižu. Hoće li nas zasuti bombama? Hoćemo li stići? Preko Beograda nastavljamo da tražimo utočište za novi početak, nalazimo ga ovde u Bačkoj Palanci gde smo prihvaćeni raširenih ruku, prigljeni i voljeni… - ispričala je kroz suze Jelena Knežević.

Nakon parastosa okupljenima na stadionu sportsko-rekreativnog centra "Tikvara" obratio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da su se ove godine prvi put okupili svi srpski politički predstavnici iz RS, Crne Gore, Hrvastke…

- Svi Krajišnici, ma gde da žive treba da znaju Srbija možda može da postoji bez Krajine, ali bez Krajišnika ne može. Srbija je poslednji Krajiški stroj - istakao je Vučić. 

Srbija je danas, u ime svojih, progovorila, i to bez trunke mržnje, bez poziva na osvetu, bez želje za bilo čim drugim osim za istinom, i elementarnom pravdom, poručio je šef srpske države.

Srbija je progovorila onom pravdom zbog koje i danas ponavljam ono što najmanje žžele da čuju. Da nikakvih Oluja, za Srbe, zato što su Srbi, više nikada neće biti. I da ćemo stajati uz svoj narod, za svoj narod, ne ugrožžavajući nikog, ne preteći nikom, ali i ne dajući na sebe i svoje. I nemamo mi čega više da se stidimo, zato što smo Srbi

- Došli smo ne samo da obeležžimo taj najstražniji dan u našoj novijoj istoriji, dan u kojem je otpočela golgota čitavog jednog naroda, naroda na čija leđa je natovaren krst roda, porekla i vere, i naroda koji je šiban mržnjom, nego i da posvedočimo, pred svima, a pogotov pred onima koji su zaboravili, namerno ili slučajno, da je svaki zločin, večan i da ne može ni da se zaboravi, ni opravda. A najmanje može da se slavi. Možete li da zamislite one koji će da slave Jelenine suze i njenu bol. Ako im je da slave, neka slave, a mi možemo sa mnogo ponosa da gledamo u budućnost, ne samo zbog Tesle i Milutina Milankovića, već i zbog Krajišnika koji su ovde kod nas i koji su budućnost Srbije i sveta - istakao je predsednik Srbije. 

Predsednik Srbije je istakao da više nikada nikakvih Oluja za Srbe neće biti zato što su Srbi.

 - Nećemo više biti samo utičište za naš narod, već i zaštita za svakog od njih. Nikome nećemo dozvoliti da progoni, ubija i ponižava naš narod. Nemamo više čega da se stidimo zato što smo Srbi - podvukao je Vučić. - Kako ćete Tesli da promenite rod? Kako ćete za Milankovića da kažete da nije Srbin - dodao je on. 

- Kada ubiješ nekoga danas, ubio si ga i sutra, kada prognaš nekoga danas, prognao si i njegovo juče, prognao si svaki detalj čitavog njegovog žživota, svu njegovu prošlost, svaki njegov bogovetni dan i svaki tren čitavog njegovog postojanja. I nema okvira u koji to možže da se smesti. Nema rama, nema odrednice, za nešto što je zauvek tu, i u nama, i oko nas. I nije nikakva slučajnost što su datumi, zločina zbog različitosti, zbog vere i nacije, isti - rekao je srpski predsednik. 

- Nacisti su 4. avgusta 1944. godine, provalili u sigurno skrovište jevrejske devojčice Ane Frank i odveli je u logor, da umre.  Oni koji su, na isti taj dan, 4. avgusta 1995. godine provalili u Krajinu, ubili više od dve hiljade ljudi i 250.000 prognali, samo su ponovili istu stvar. Isti zločin protiv nekoga ko je različit, ima drugčije ime, poreklo i nekog svog Boga. I u oba slučaja, jedina krivica i Ane Frank i Srba iz Krajine bila je ne nešto što su uradili, nego nečije ubeđenje da će, bez njih, neka zemlja, neki ljudi, biti lepši i bolji - podvukao je Vučić. 

 Kako je dodao, u oba slučaja tražženo je i primenjeno konačno rešenje.

- U oba slučaja, oni koji su drugačiji, optužženi su za samo svoje postojanje. I nije puka koincidencija to što je Hitler, 1919. godine optužio Jevreje za to što se "množže", i što je istu tu reč - "mnžožili su se", upotrebio Tuđman, u svom govoru u praznom Kninu, oslobođenom Srba, od sopstvenih stanovnika. Motiv je, dakle, večan, isto kao zločin koji je prouzrokovao. Mržnja, u svojoj iracionalnosti, ne prepoznaje ni vreme niti bilo kakav kraj, osim onog, konačnog, da nekoga nema. Razlika je, posle svega, samo u brojkama, koje govore, ne o manjoj želji, nego o manjoj efikasnosti. A namera je ista. Hitler je hteo svet bez Jevreja, Hrvatska, njena politika je htela Hrvatsku bez Srba, jer su, kako je rečeno, "razarali hrvatsko nacionalno biće" - zaključuje Vučić.

Vučić je napomenuo i da niko bar iz puke pristojnosti za taj zločin nije kažnjen.  

Srbija se menja. Srbija, koja jako dugo nije shvatala da tragedije ne počinju kada se ne razumeju reči, nego kada se ne razume ćutnja. I tu ćutnju, tešku ćutnju svog naroda, svojih Krajišnika, nismo razumeli, previše dugo, gotovo punih 18 godina. I ćutali smo na tu ćutnju, plašeći se da kažžemo ništa drugo, nego ono što jeste. 

- Nismo smeli da kažžemo, "zločin". Ni da kažemo, "pogrom". Ni da kažemo, "čišćenje". Ni, "istrebljenje", "ubijanje", "silovanje", "paljenje", "pljačkanje". Danas, smemo. Danas je Srbija, u ime svojih, progovorila. Danas Srbija govori u ime svih Krajišnika. Bez trunke mržnje, bez poziva na osvetu, bez želje za bilo čim drugim osim za istinom, i elementarnom pravdom - podvukao je Vučić.

Autor: RTV Pink

Irinej: I danas se pitamo šta ih je vodila da da dignu ruku na svoju braću

 - Sabrali smo se da odamo pomen našoj braći čija je jedina krivica to što su bili Srbi i što su bili pravoslavni. Oni su postradali od braće hrišćana, a ne od nekog nepoznatog naroda i vere. I samo nebo se postidelo tog zločina. Danas posle skoro dve decenije, pitamo se šta ih je vodilo da dignu ruku na svoju braću sa kojom su delili podneblje. Institucija crkve je mogla da zaustavi taj ponor i zlo koje je iznenadilo svet - rekao je patrijarh Irinej.

- To je i njihova i naša tragedija. Naš partijarh German kada je osvećivao crkvu u Jasenovcu rekao je "Taj zločin ne smemo da zaboravimo". Ali, pozvani smo da oprostimo kao hrišćani. Nijedno zlo nikada nije donelo dobro – rekao je patrijarh Irinej.

Jedina krivica nastradalih je što su bili Srbi i pripadali su pravoslavnoj veri, to je njihova jedina krivica, zaključio je patrijarh srpski Irinej i dodao da je to bio jedan od najstrašnijih dana naše istorije. 

- To je bio strašan dan naše istorije, jedan od najstrašnjih od postojanja na ovim prostorima, rekao je patrijarh i dodao da je najtragičnije to što oni nisu postradali od ruku nepoznatog naroda, niti od ruku neke nepoznate religije, već od braće hrišćana. To stradanje je bilo takvo da se nebo zastidelo od ludosti ljudskih - rekao je Irinej.

Autor: Tanjug

Dodik: Uveren sam da će Srbi u ovom veku naći snagu da objedine državne prostore

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da uvek iznova traži snagu da razume šta se desilo srpskom narodu koji je u prošlom veku postadao sa gubitkom gotovo pola populacije, ne smo u Oluji… 

- Davno sam znao i naučio da je Jasenovac bio državna politika tadašnje Nezavisne Države Hrvatske države - naveo je Dodik i dodao da je etničko čišćenje je sprovedeno uz asistenciju velikih sila.

 - Hvala Srbiji što je bila jasno i hrabro utočište za sve Srbe. Srbija je jasno bila garancija i onda kada je bilo potrebno da se ovde skrasi naš narod. Izgledala je daleko, ali je bila dostižni cilj i spas za mnoge - istakao je Dodik. On je istako da je RS simbol slobode.

 - Svesni ogromne političke i državne zablude, koja se zvala Jugoslavija, mi u RS nemamo pravo ni na jednu takvu zabludu. Mi smo Srbi, mi želimo mir i slobodu, spremni smo da branim i očuvamo ono što je u RS narodno dostignuće i volja - istakao je Dodik.  

- Uveren sam da će Srbi u ovom veku naći snagu da objedine državne prostore - istakao je Dodik koji očekuje da se Srbija izbori sa problemima koji su pred njom.

- Mi Srbiju doživljavamo kao svoju zemlju. RS i Srbiju doživljavamo kao jedinstven politički i nacionalni prostor. Verujemo da na to imamo pravo - podvukao je Dodik i dodao da će kada budu slavili "Oluju" stajati pred himnom koju je napisao Srbin.  

Autor: RTV Pink

Prognani nemaju gde da se vrate

Među prognanima 1995. godine je bio i 62-godišnji Vilko Gogić iz Bosanske Krajine. Počeo je novi život dolaskom u Srbiju, a danas, kaže, i kada bi hteo da se vrati nema gde. 

- Nemamo gde da se vratimo. To su sad ruševine, jedino zemlje ima. Ali i da se vratimo, ne možemo da obezbedimo egzistenciju - rekao je Gogić . 

Đuro Šteljić, koji je sa ženom i tri sina proteran iz Korenice, kazao je za Tanjug da im je tog jutra u kuću došlo šest uniformisanih muškaraca, koji su im rekli da pokupe svoje torbe i nosite ili da ostave glave tu u stanu. 

Navodeći da im ništa drugo nije preostalo da urade, Šteljić je kazao da se ne zna broja Srbima koje su zakopali pod autoput, rovokopačima kopali, pa ih asfaltom pokrivali. 

- Naišla je policija, glavnog znam i rekli su nam da se kupimo i idemo odatle. Kažu, ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko - priča Šteljić. 

Dodaje da je trebalo da u Srbiju dođu u šleperu, koji je išao iz Donjega Laca i koji je izgoreo, ali da je sudbina bila takva da dođu u jednom traktoru i tako prežive. 

Autor: RTV Pink

- Ništa nismo poneli, ostavili smo tanjir naliven supe, postavljen za doručak deci. Ostavili smo sve. Dvehiljadite sam otišao da tražim radnu knjižicu u Korenicu, pitam policajca gde je Šumarija, objasnim mu da sam kod njih radio 30 godina. Pita me da li sam imao kuću, ja kažem da sam imao stan. On mi kaže, ako si imao kuću kupi ciglu, opsovao mi je srpsku majku i kazao je - ovo je gruda hrvatske domovine. Ja sam ostao bez reči, dočekao autobus iz Šibenika i vratio se nazad, više nisam išao, što ću, nemam šta tamo da radim - ispričao je Šteljić. 

Autor: RTV Pink

Dodao je da tada niko od Srba nije ostao, ali da poznaje jednog koji se vratio u Donji Lapac, u svoju kuću, koju je obnovio sa parama koje je imao. 

- Sin mu nije mogao dobiti posao tu i vratio se u Banjaluku. Ja ga pitam kako je, a on mi kaže gledaju te kako će te skinuti i zato sam vratio sina - naveo je Šteljić. Danu sećanja prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.  

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ita enim vivunt quidam, ut eorum vita refellatur oratio. Quid ait Aristoteles reliquique Platonis alumni? Duo Reges: constructio interrete. Hanc quoque iucunditatem, si vis, transfer in animum; Igitur ne dolorem quidem. Itaque sensibus rationem adiunxit et ratione effecta sensus non reliquit. Post enim Chrysippum eum non sane est disputatum.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti