Dok gledamo bilo koju geografsku kartu, očekujemo da svaka zemlja ima “čvrste i stabilne” granice. Zapravo to se nekako podrazumeva,jer se takve stvari već savladaju na časovima geografije još u osnovnoj školi.

Sve ovo zapravo zanči da su granice jasno definisane i da svi odlično znamo ko nam “živi u komšiluku”.

Međutim, granice zapravo i nisu baš toliko “sabilne” i “jasno definisane”, a da toga nismo ni svesni. Ljudi koji žive u tim krajevima to odlično znaju i to je njihova svakodnevnica. Negde je to zanimljiv fenomen, jer mogu da koriste razne “rupe u zakonu”, dok nekima ovo predstavlja ozbiljan problem kada dođe vreme da rešavaju neke birokratkse probleme.

Zoran Nikolić je odlučio da kroz knjigu “NeoGeo – Neobična geografija” svoj hobi prema geografskim kartama i saznanja o neobičnim granicama približi svima koje zanima ovaj fenomen. On je uspeo da na raznim primerima približi pokaže kako to izgleda živeti ili biti deo nečega što je jako specifično i drugačije.

Na primer, on je pokazao kako izgleda živeti u jednoj državi, a ići u školu u drugoj koja je inače samo nekoliko metara udaljena od kuće. Međurečje je mesto kod nas koje je najzanimiljivije.

- Postoji jedno malo selo u okolin Priboja, ima par stotina stanovnika i pripada Bosni i Hercegovni, ali je okruženo Srbijom. Da bi neko otišao do svoje opštine, morao bi da to učini tako što će da prođe kroz Srbiju – rekao je Nikolić isitčući da oni tako žive već 50 godina.

- Škola “9 maj” koja se nalazi u tom selu pripada Srbiji, dok selo pripada Bosni – objašnjava on, i dodaje da u knjizi zabeležio mnogo ovakvih mesta u celom svetu.

- Fantomski gradovi su takođe jako zanimljivi. Nekada su se geografske karte pravile ručno, pa je autor te karte ucrtavao fantomske gradove, da bi na taj način zaštitio svoju kartu od krađe – objašnjava on.

- Jedan grad u Americi u početku je bio fantomski, ali neko je to iskoristio i napravio je svoju prodavnicu i dao joj ime po tome. To je bila odlična reklama –kaže Niklić i dodaje da ima dosta zanimljivih primera u celom svetu o kojima se jako malo zna.

- Jedno mesto, koje je meni zanimljivo, na jugu Holandije. Delovi tog grada međutim pripadaju Belgiji. Granice bukvalno idu po ulicama. Zanimljiva je činjenica da se po holandskim zakonima radnje i lokali zatvaraju sat ili dva ranije nego po Belgijskom. Ljudi su se dosetili pa su otvarali lokale koji se nalaze na granici. Oni poštuju zakone koji im odogovaraju – kaže oni i dodaje da je to jedini deo Belgije koji za vreme Drugog svetkog rata nije bio okupiran.

- Dva grada koji su spojeni na granici Finske i Švedske. Oni su kao jedan grad, a zanimljo je to što oranizuju zajednički doček Nove godine. Ove dve države su inače u različitim vremenskim zonama, pa se Nova godina čeka dva puta i to je velika turistička atrakcija – objašnjava on.

Za ovakvu knjigu Nikoliću je bilo potrebno oko godinu dana, od toga šest za prikupljanje građe i istraživanje. Kako kaže, uživao je jer je spojio lepo i korisno.

- Ovo je samo početak, knjiga je tek objavljena a ja imam pregršt ideja za još jednu knjigu – završava Nikolić.J. Stanković