AKTUELNO

Nesumnjivo je da će Albanci zloupotrebiti članstvo u Interpolu, ako do njega dođe. Prijem bi predstavljao kršenje međunarodnog prava, pre svega pravno obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN. Ovakva politička odluka je i presedan koji bi imao nesagledive posledice za sve članice ove međunarodne organizacije i ugrozio bi njen integritet.

Predstavnici Prištine na sve načine pokušavaju da uguraju Kosovo u Interpol, a kako mnogi upozoravaju, to bi značilo da bi iz Interpolove baze podataka moglo doći do curenja informacija prema terorističkim i kriminalnim strukturama. Istovremeno, podaci bi se mogli iskoristiti za prikrivanje kriminalnih radnji, podizanje poternica, rušenje pozicije Srbije… Zloupotrebe članstva su brojne!

Interpol, inače, ima veoma jasnu proceduru za prijem novih članica u svoje redove, a dva osnovna uslova su da kandidat bude član UN - makar u svojstvu posmatrača. Takođe, prijem Kosovo značio bi novo kršenje rezolucije 1244. Uprkos svemu, vidimo težnje da se Kosovo, gotovo na silu, ubaci u ovu organizaciju. Glavni za lobiranje, kako se spekuliše po ćoškovima Interpola, je Bedžet Pacoli koji izdvaja basnoslovne cifre u ostvarivanju ciljeva.

Foto: MUP Srbije

Pacoli je inače vlasnik švajcarskog holdinga "Mabeteks", koji je proboj ostvario krajem devedesetih godina, i to, interesantno, najpre u Rusiji. Zbog dobrih odnosa s administracijom Borisa Jeljcina, radio je čak i na renoviranju Kremlja. Istih godina, međutim, bio je pod istragom da je prao novac mafije, pa ga je 1999. ispitala i bivša haška tužiteljka Karla del Ponte, tada kao švajcarski tužilac. Zanimljivo je i da je bio u braku sa pevačicom Anom Oksom.

Njegov staž u lobiranju (više podmićivanju) je dug. Kako su mediji prenosili, upravo je Pacoli, najbogatiji Albanac, novcem platio za oslobađanje Ramuša Haradinaja iz francuskog zatvora. Nije krio i da je sam doprineo i nezavisnosti Kosova.

- Oko trećina država koje su priznale nezavisnost moj je doprinos. Naravno, angažovao sam lobiste, a oni ne rade za džabe - rekao je jednom prilikom Pacoli. Posle samoproglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, albanski lideri krenuli su u međunarodnu kampanju da bi izdejstvovali što više priznanja za nezavisnost.

Neka od tih lobiranja i plaćanja izazvala su skandale. Pacoli je navodno isplatio dva miliona dolara vladi Maldiva da bi priznala Kosovo početkom 2009, što je izazvalo skandal na tim ostrvima. Sećamo se i priče o tome kako je Mali priznao Kosovo, a u kojoj je, prema rečima samog Pacolija, ova afrička zemlja priznala nezavisnost južne srpske pokrajine nakon što im je poslao kompjutere.

Pacoli je otvoreno lobirao za (neuspešni) prijem Kosova u Unesko, što je potvrdio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je tada rekao da se Pacoli bavio "potplaćivanjem širom sveta da glasaju za Kosovo". Sada vidimo da se plaća i za članstvo Kosova u Interpolu.

Foto: Tanjug AP

Pacoli, odnosno Albanci, spremili su za ovo članstvo deset do petnaest miliona dolara, a novac je obezbeđen od trgovine drogom, ljudima, migrantima, organima… U ovu perfidnu akciju, prema saznanju domaćih službi, uključene su zapadne zemlje, sponzori kosovske nezavisnosti, predvođene SAD. Najglasnije su Francuska, Velika Britanija, Holandija, Italija.

Stručnjaci su sigurni da bi, prijemom u Interpol, Kosovo važne podatke sigurno koristilo u političke i kriminalne svrhe. Pre svega, članstvo bi bilo iskorišćeno da se zataškaju sve mutne radnje, ali i činjenica da je Kosovo pretvoreno u najveće leglo organizovanog kriminala, ileglanog biznisa i latentnog terorizma, što je problem, kako za region, tako i za celu EU. Često su stručnjaci isticali da je lažna država Kosovo odličan primer mafijaško-terorističke države, na čijem čelu sede ratni zločinci i kriminalci: Hašim Tači, Kadri Veselji, Daut i Ramuš Haradinaj, Bedžet Pacoli…

A problemi koje bi po Srbiju moglo proizvesti članstvo Kosova u Interpolu u najmanju ruku se mogu okarakterisati kao nezamislivi! Osim bezbednosnih problema koji su vezani za organizovani kriminal i terorističko delovanje, posebno nezgodne mogu biti i političke posledice. Osim za Srbiju, posledice mogu biti velike i za sam Interpol, ali i za međunarodno pravo, koje bi prijemom Prištine u tu organizaciju bilo još jednom u bitnoj meri obesmišljeno!

Interpol nudi ogromne resurse vlastima u Prištini i, ma koliko pravila funkcionisanja najznačajnije policijske međunarodne organizacije bila striktna - ti resursi se uvek mogu zloupotrebiti. U ovako politički osetljivom trenutku u razgovorima Beograda i Prištine članstvo u Interpolu bilo bi još jedno oružje takozvanom Kosovu u pokušaju da oslabi poziciju Srbije.

Foto: Beta

Dalje, prema dramatičnim saznanjima naših obaveštajnih i bezbednosnih agencija, potvrđeno je da Priština namerava da prijem u Interpol odmah iskoristi na taj način što će fabrikovati brojne poternice za srpskim policajcima koji su 1999. godine radili na Kosovu.

Postavlja se i pitanje da li je političko rukovodstvo Prištine dovoljno zrelo da mu se u ruke da najveća baza podataka o organizovanim kriminalnim grupama na svetu. Postavlja se i pitanje da li će Priština saznanja koje joj Interpol daje, zloupotrebiti, a odgovor je jasan i leži u njihovoj ratnoj i kriminalnoj prošlosti.

Podsećamo da je bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti izjavio da "Kosovo ne može da ima političku i ekonomsku perspektivu ukoliko zemlju vode osumnjičene, korumpirane osobe i mafijaški kriminalci". Izrazio je i nadu da će "velike ribe" (Hašim Tači, Davit Haljitij, Kadri Veselji) biti uhapšene i privedene pravdi.

Ono što je još zabrinjavajuće jeste da se prijemom Kosova u Interpol uloga Unmik-a obesmišljava. Misija UN, konkretno UNMIK, do sada je održavala kontakt sa Interpolom u ime Kosova, a sve prema Rezoluciji 1244. Na bazi ovog kontakta su i sprovedene brojne policijske akcije na ovom bezbednosno osetljivom području. Prijem Kosova u Interpol dodatno bi podgrejalo želje Prištine da se u potpunosti oslobodi nadzora UN i zapravo prinudi ostale zemlje da joj obezbede stolicu kao posmatraču ili punopravnoj članici Ujedinjenih nacija.

#Albanija

#Interpol

#Kosovo

'