Amerika 3. novembra 2026. izlazi na izbore na sredini mandata predsednika Donalda Trampa. Na kocki su svih 435 mesta u Predstavničkom domu, 35 od 100 mesta u Senatu (uključujući vanredne izbore u Floridi i Ohaju) i 36 guvernerskih pozicija.
Prema pregledu izvora CNN-a, Fox News-a i vodećih prognostičkih modela, ova godina se profiliše kao takmičenje u kojem obe strane imaju realne, ali asimetrične puteve do pobede.Republikanci trenutno drže Senat sa prednošću od 53 prema 47. Da bi preokrenuli Senat, demokrate moraju da preuzmu četiri republikanska mesta, a da pritom ne izgube nijedno svoje, pošto većina zahteva 51 mesto za stranku koja nije u Beloj kući. Zbog značajne startne prednosti republikanaca, oni su favoriti da zadrže kontrolu nad Senatom nakon novembra.Iako je matematika teška za demokrate, klima se donekle popravila u njihovu korist. Oni i dalje moraju da osvoje najmanje dve države koje je Tramp 2024. dobio dvocifrenom razlikom, ali vide tračak nade nakon pobeda na izborima 2025. i dok Trampov rejting, posebno na planu ekonomije, opada.
Od početka ciklusa borba se koncentriše na četiri države: Mejn, Severnu Karolinu, Mičigen i Džordžiju. Severna Karolina se izdvaja kao najverovatniji preokret. Prema CNN-u, ostaje država sa najvećom šansom da promeni boju u novembru, sa demokratskim kandidatom Rojem Kuperom u snažnoj poziciji u anketama i prikupljanju sredstava naspram republikanca Majkla Votlija. Kuper, bivši guverner, ovde predstavlja iskusnog kandidata koji traži otvoreno mesto nakon povlačenja senatora Toma Tilisa.Mejn je za demokrate možda obavezan za pobedu. Bivši državni poslanik i drvoseča Troj Džekson osvojio je demokratsku nominaciju i suočiće se sa dugogodišnjom republikanskom senatorkom Suzan Kolins. Demokrate Mejn vide kao najbolju priliku za preokret ove godine jer je reč o kompetitivnoj trci u državi koju je Tramp izgubio 2024. Put do te nominacije bio je turbulentan: prvobitni demokratski kandidat, mladi uzgajivač ostriga i borbeni veteran Grejam Platner, suspendovao je kampanju nakon optužbe za silovanje koju poriče.Mičigen je otvorena trka nakon povlačenja senatora Garija Pitersa. Kongresmenka Hejli Stivens i bivši zvaničnik javnog zdravlja okruga Vejn Abdul El-Sajed borili su se za demokratsku nominaciju, dok je republikanski kandidat bivši kongresmen Majk Rodžers. CNN ovu državu opisuje kao trku koju demokrate moraju da dobiju.
Džordžija je klasifikovana kao vrhunski toss-up. Demokratski senator Džon Osof jedini je senator demokrata koji se kandiduje za reizbor u državi koju je Tramp dobio 2024. Iznenađujuće, međutim, kako se kampanja odvijala, Osof je izbio na čvršće tlo, i republikancima bi moglo biti teško da nadoknade dovoljno zaostatka do novembra ukoliko dramatično ne promene trenutnu putanju. Njegov republikanski izazivač je kongresmen Majk Kolins, sa Trampovom podrškom.Nekoliko trka koje su isprva delovale sigurno republikanske postale su kompetitivnije. Aljaska je najbolji primer. Demokrate veruju da bivša kongresmenka Meri Peltola, prva Aljaska Nativka u Kongresu, može da pobedi udarajući na pitanje priuštivosti, dok se republikanci oslanjaju na duboko crveni nagib države. Peltola, koja se prvi put kandiduje za Senat, nadmašila je aktuelnog senatora Dena Salivana u prikupljanju sredstava: prikupila je 18,5 miliona dolara od ulaska u trku u januaru, naspram 11,7 miliona koliko je prikupio aktuelni senator.Ajova i Ohajo takođe ulaze u širu sliku. Ajova bi mogla dobiti veći značaj za senatsku matematiku demokrata ako republikanci uspeju da preokrenu Mičigen, ostavljajući stranku u potrazi za još jednom metom da dostigne neto dobitak od četiri mesta. U Ohaju se, u vanrednim izborima, bivši senator Šerod Braun vraća protiv imenovanog senatora Džona Hasteda.
Predstavničkom domu situacija je gotovo obrnuta. Republikanci brane usku većinu, dok demokratama treba da preokrenu otprilike pet republikanskih mesta bez gubitka sopstvenih. Istorijski, stranka na vlasti gotovo uvek gubi mesta na midterm izborima. Ipak, republikanci su ublažili očekivani gubitak agresivnim prekrajanjem izbornih granica. Nakon što je deset država usvojilo nove kongresne mape, republikanci su u poziciji da dobiju do 16 mesta ove jeseni, naspram šest za demokrate. Ovaj proces pokrenut je 2025. u Teksasu na Trampov poziv, a pojačan je sudskim odlukama — presudom Vrhovnog suda koja je oslabila Zakon o pravu glasa i odlukom Vrhovnog suda Virdžinije koja je blokirala demokratsku mapu.Uprkos tome, konsenzus prognostičara ostaje blago naklonjen demokratama u donjem domu. Prema Cook Political Report, iako se republikanci drže za većinu od svega tri mesta, demokrate su i dalje favoriti da osvoje kontrolu nad Domom — ali više nisu ubedljivi favoriti.
Najverovatniji pojedinačni ishod u svakoj komori jeste da demokrate preuzmu Dom, a republikanci zadrže Senat. Ipak, obe stranke imaju realne puteve ka potpunoj kontroli Kongresa, tako da postoji šansa od tri prema jedan da jedna stranka na kraju osvoji obe komore.Perspektive se, očekivano, razlikuju po političkoj liniji. Demokratski strateg Džejms Karvil predvideo je za Fox News „potpuni poraz" republikanaca, dok je predsednik Republičkog nacionalnog komiteta odbacio tu prognozu, tvrdeći da republikanci mogu prkositi istoriji i zadržati obe komore. Kako izborni dan bude bliži, prognoze će se pomerati sa svakim novim ciklusom anketa, prikupljanja sredstava i sudskih odluka o mapama — a ravnoteža moći u Vašingtonu ostaje istinski neizvesna.
