Najnovija procena obaveštajnih službi Novog Zelanda otkrila je koliko se Peking opasno približio postavljanju vojno-obaveštajne tehnologije na teritoriji jedne od ključnih zapadnih savezničkih nacija.
Novozelandska bezbednosno-obaveštajna služba zvanično je potvrdila da je uspešno presrela i osujetila tajni pokušaj kineske državne Opservatorije „Ljubičasta planina“ da na tlu ove južnopacifičke države instalira opremu za praćenje satelita dvostruke namene.
Strategija Pekinga bila je varljivo jednostavna i zasnivala se na stupanju u partnerstvo sa lokalnom novozelandskom firmom pod maskom komercijalnog i naučnog istraživanja. Domaća kompanija je ušla u ovaj projekat potpuno nesvesna skrivene vojne vrednosti opreme namenjene praćenju satelita i svemirskog otpada. Pored toga, lokalni partner uopšte nije imao uvid u to gde prikupljeni podaci zapravo otiču. S obzirom na to da pomenuta opservatorija deluje pod direktnom kontrolom kineskih državnih organa, obaveštajci su zaključili da bi svi prikupljeni podaci bez odlaganja završili u rukama vojnog i obaveštajnog aparata u Pekingu.
U svom zvaničnom izveštaju o proceni bezbednosnih pretnji, novozelandska služba je označila Komunističku partiju Kine kao jedinog državnog aktera koji na teritoriji njihove zemlje sprovodi špijunažu u velikom obimu. Sam geografski položaj Novog Zelanda i južnog Pacifika čini ovu regiju izuzetno privlačnom za postavljanje zemaljske infrastrukture za svemirska posmatranja. Minimalne radio-smetnje i povoljna pozicija pružaju idealne uslove za komunikaciju sa satelitima koji preleću Azijsko-pacifički region, ali te iste pogodnosti koje razvijaju lokalnu industriju ujedno predstavljaju i primarnu metu za strane vojne službe.
Iako je pretnja ozbiljna, zvanični Velington ne planira prekid komercijalnih i ekonomskih veza sa Kinom. Umesto toga, obaveštajne službe pozivaju lokalne kompanije, univerzitete i istraživačke ustanove na maksimalan oprez, jer strani akteri sve češće koriste sofisticirane paravane poput komercijalnih posrednika i akademskih projekata kako bi eksploatovali otvorenost demokratskih društava.
Ovaj incident otvara goruće pitanje za zapadne saveznike o tome da li Zapad čini dovoljno na reviziji i kontroli partnerstava u oblasti tehnologija dvostruke namene, ili strateške rupe u zakonodavstvu ostavljaju kritičnu infrastrukturu potpuno izloženom. Dok privatni sektor teži investicijama i komercijalnim ugovorima u visokotehnološkim granama, slučaj sa Novim Zelandom jasno pokazuje da je granica između civilnog naučnog projekta i vojne špijunaže postala gotovo nevidljiva.
