Džozef je svoj stav o ubistvu Ivanovića izneo u autorskom tekstu objavljenom na sajtu časopisa Forin polisi, a potom, sa nešto manje žara, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao je da je vreme da Beograd shvati da treba da odustane od severa Kosova.

- Vau! Pitam se da li biste isto napisali da vam je gospodin Ivanović bio brat, prijatelj ili kolega? Kao neko ko je tamo živeo, iznenađena sam koliko ste loše informisani o situaciji na Kosovu. Šokantno je da jedan profesor kaže da je ubistvo dobra stvar - odgovorila je Srpkinja iz Amerike na zvaničnom nalogu "Forin polisija".

- Nadam se da neće širiti laži na svoje studente. Tekstovi kao što su ovi ne prillici profesoru na Džons Hopkinsu - dodala je, misleći na univerzitet na kojem Džozef predaje.

Takođe Srbin, bivši student tog Univerziteta, a trenutno zaposlen u Laboratoriji za primenjenu fiziku na Džons Hopkinsu napisao je da profesorove komentare smatra "prostim i zapaljivim".

Komentari na društvenim mrežama u Srbiji bili su i ljutiti i "zapanjeni", poput pitanja "Kako bilo čija smrt može biti bilo čemu podsticaj?", ali i jetki i rezignirani, poput opaske izvesnog S: "Na severu je kriminal, a u ostatku Kosova i Metohije baš vlada zakon...e, moj profesore...".

Jedan student je, pak, Džefu učtivo poručio:" Profesore, ne želimo mi samo sever Kosova. Celo Kosovo je deo Srbije. Ne menjajte teze...".

"Pošteno govoreći" korisnik tvitera bio je direktan: "Ako ovakva ološ radi na američkim uiverzitetima, jadna je njihova sudbina".

Mediji, naime, govore da je on tokom rata u BiH bio prisutan na terenu, pomagao evakuaciju Žepe 1995, bio je svedok je Haškog tribunala...

Džozef se, čak, svojevremeno suočio "licem u lice" sa ratnim komandantom RS Ratkom Mladićem.

Učestvovao je u "rešavanju krize" 2012. godine na Kosovu što je rezultiralo održavanjem izbora, za šta ga je pohvalila, po njegovom priznanju, i tadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton.

Džozef je, dakle, profesor vašingtonskog Univerziteta "Džons Hopkins" i, po sopstvenom uverrenju, specijalista za spoljnu politiku i područje Balkana, s obzirom na to da je, "služio" u nekim od najosetljivijih područja na svetu.

A to su, kako je naveo, BiH, Hrvatska, Kosovo i Makedonija, ali i u Iraku, Avganistanu, Pakistanu, Haitiju.

Ako je suditi po tome, reč je, dakle, o čoveku koji je, naročito ranije, bio podrobno upućen u dešavanja na ovdašnjim prostorima, u velikoj meri kroz "terenski rad".

Zapravo, u BiH je radio pri Ujedinjenim nacijama i, kako se navodi u njegovoj biografiji, koordinirao evakuaciju sa "bezbednog područja" Žepe, što se dešavalo u isto vreme kada i masakr u Srebrenici.

Radio je i u Makedoniji i na Kosovu. Jedno vreme je radio i u timu za spoljnu politiku bivšeg predsednika SAD Baraka Obame.

Za njega se, primećuju mediji, ne može reći da je lobista za kosovsku nezavisnost u pravom smislu reči, ali je jasno da Kosovo smatra nezavisnom državom, kao i da Kosovo treba uključiti u Ujedinjene nacije, naravno uz pomoć Amerike.