Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu SAD smatraju špijunskim centrom, iako dokazi za bilo kakve vojne ili špijunske aktivnosti ne postoje.
Vjačeslav Vlasenko, kodirektor humanitarnog centra u Nišu istakao je da je centar, samo humanitarni, te da špijunskih aktivnosti nije bilo i neće ih biti, jer tome nije namenjen.
Foto: TV Pink
- Centar su posetili brojni zvaničnici koji su mogli i sami da se uvere da ne postoji oružje, ili bilo šta što bi ukazalo na špijunski centar. Posetio ga je i američki ambasador koji je imao dve zamerke, ali se nijedna nije odnosila na mogućnost da se humanitarni centar koristi u neke druge svrhe – rekao je Vlasenko za TV Pink.
Bojan Glamočlija direktor centra istakao je da će se pomoću ovog objekta pomoć pružati, ne samo Srbiji, već i državama u regionu.
- Pet zemalja pregovara o otvaranju ovakvog centra u svojim državama. Jedan je, recimo, skoro otvoren u Jermeniji. Rusima se sviđa koncept koji smo pokrenuli, a to je koncept obuka. Srbija može da koristi informacije ruskog nacionalnog centra besplatno, a brojne delegacije obišle su centar i uverile se da ne postoji ništa vojno ili šijunsko – istakao je Glamočlija za TV Pink.
Foto: TV Pink
Vlasenko je pojasnio da Rusija skuplja podatke iz centara iz celog sveta i da se stvara jedna celovita informacija, koja je rezultat deset ili više satelita.
- Pre dve nedelje smo u Nišu obučavali devet Mađara. Mađarska je deo NATO i Evrospke unije, ali su poslovni kontakti-poslovni kontakti – rekao je Vlasenko.
Pročitajte još: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za TV Pink: Ne interesuje me da budem na vlasti doveka, a izabraću naslednika koji će ih stalno pobeđivati
U centru postoji poligon za vežbe rada u ruševinama, u situacijama požara i tako dalje, a sve aktivnosti usaglašene su sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Centrom za vanredne situacije.
- Centar svojim softverom može da spreči vanrednu situaciju, da prognozira kritične tačke. Recimo u slučaju poplava može odrediti kuda će se voda kretati, u slučaju požara, na koju će se stranu vatra širiti, šta je ugroženo, može da odredi potrebno vreme za evakuaciju, potrebno ljudstvo itd. Razmenjujemo informacije sa Sektorom za venredne situacije i ustalnom kontaktu sa njima, možemo sprečiti katastrofe – rekao je Glamočlija.
