Ovo je najnoviji u nizu besmislenih zahteva Dragana Đilasa koji je, priznajem, dostigao vrhunac besmisla njegovog ispraznog politikanstva.
Najgori gradonačelnik u istoriji Beograda zahteva od građana Beograda da zahtevaju da im ne bude bolje, da deca nemaju obnovljenu školu, da se zaustavi sve što je konačno krenulo napred.
Draganu Đilasu koji se odnedavno krije iza novog slogana „Može Srbija“ imam da poručim samo – u pravu ste, može.
Može da prepozna ko se istinski bavi razvojem Grada Beograda, može da prepozna ko obnavlja škole da traju za generacije i generacije koje će tek doći, ko izdvaja istorijski budžet za obrazovanje i dečju zaštitu u Gradu, ko zaista radi u interesu dece.
Ali ne, ne može, za 100 dana kao što je Đilas radio da bi se što pre slikao na otvaranju da bismo u nekoliko godina morali da popravljamo i po pet puta, ne može za lične interese, ne može sa preplaćenim vrtićima, ne može sa preplaćenim zakupima za vrtiće, ne može đilasovski jeftino prodavanje interesa dece za šaku političkih poena. To ne može.
Razvoj, obnova škola, napredak – može. I hoće. Jer građani Beograda konačno imaju ljude koji rade u njihovom interesu. Jer, može se i tako.
