Nije bilo poljupca, nije bilo seksa, nije bilo ničega konkretnog — pa zašto onda toliko boli kada partner pronađe te poruke?
„Samo smo se dopisivali.“ Rečenica koja danas može da bude i odbrana i priznanje. Jer šta zapravo znači „samo“? Da li je prevara trenutak kada neko nekoga poljubi, ili je granica pređena mnogo ranije — kada poruke počnu da se brišu, telefon okreće ekranom nadole, a osoba sa kojom živimo više ne zna kome se prvo poveravamo? Fizička prevara ima prilično jasnu granicu. Emocionalna je mnogo mutnija, upravo zato što može da izgleda potpuno bezazleno sve dok ne shvatimo koliko je intimnosti već preseljeno iz jednog odnosa u drugi.
Nije svako dopisivanje prevara. Ljudi imaju prijatelje, kolege, poznanike i potpuno je normalno da sa nekim razgovaraju, šale se ili čak dele lične probleme. Problem počinje tamo gde se menja priroda odnosa — kada poruka više nije samo poruka, već nešto čemu se radujemo, što krijemo i čemu pridajemo posebno značenje. „Ne bih voleo/la da moj partner ovo vidi“ možda je mnogo važnije pitanje od toga da li se u poruci pojavilo nešto eksplicitno. Jer tajna sama po sebi ne dokazuje prevaru, ali često pokazuje da osoba zna da je ušla u prostor za koji u vezi ne postoji otvorenost.
Posebno je zanimljivo što ljudi granice često postavljaju tek kada se nađu na drugoj strani. Ono što je za jednu osobu „bezazlen flert“, za drugu je izdaja. Nekome je problem srce u poruci, nekome kasnonoćno dopisivanje, nekome poveravanje o problemima u vezi, a nekome trenutak kada partner počne da čeka poruku druge osobe više nego razgovor sa njim. Zato možda ne postoji univerzalna definicija emocionalne prevare. Postoji ono što je dvoje ljudi u svojoj vezi prećutno ili otvoreno dogovorilo — i ono što su odlučili da jedno od drugog sakriju.
A možda je najvažnije pitanje zapravo mnogo neprijatnije: zašto je neko počeo da traži nešto van veze? To nije opravdanje za prevaru, ali jeste pitanje koje može da objasni šta se u odnosu dogodilo. Nekada je u pitanju potreba za pažnjom, nekada uzbuđenje, nekada potvrda sopstvene privlačnosti, a nekada osećaj da kod kuće više nema prostora za razgovor. Ipak, postoji i druga strana: ponekad je odnos kod kuće sasvim dobar, a osoba jednostavno želi ono što ne bi smela da želi. Zato nije korisno svaku tajnu prepisku objašnjavati problemima u vezi — odgovornost za sopstveni izbor i dalje postoji.
Foto: Pixabay.com
Možda zato prevara ne počinje ni poljupcem, ni porukom, ni prvim susretom. Možda počinje u trenutku kada nešto što gradimo sa drugom osobom postane važnije da sačuvamo nego poverenje osobe sa kojom smo u vezi. A gde je tačno ta granica, moraće da odrede sami partneri. Jer ljubav nije ugovor u kojem postoji spisak svih zabranjenih radnji. Mnogo je komplikovanija od toga. Ponekad pitanje nije „Da li sam uradio/la nešto loše?“, već mnogo jednostavnije i mnogo neprijatnije: „Zašto sam imao/la potrebu da ovo krijem?“
Autor: S.Paunović
