Činjenica je da mi ta praksa posle nekoliko dana dosadi i postane veoma naporna jer svaki put treba vući gomilu rekvizita za dete na plažu i što je još gore - sa plaže. Mimo moje volje ovog leta sam završila na potpuno neprihvatljivoj lokaciji za odmor.

Planovi da renoviramo stan ove godine su osujetili moju nameru da 10 dana uživam na obali mora. Posle mesec dana ubeđivanja sa mužem, diplomatskog pritiska i ucenjivanja ipak je pala odluka da letujemo na obali jezera - u Srbiji.

Izabrali smo Belu Crkvu, na stotinak kilometara od srpske prestonice, koja nam je ostala u lepom sećanju iz mlađih dana. Deceniju i po kasnije - nije se promenila ni malo.

Bungalovi na glavnom jezeru u Beloj Crkvi su za naš budžet bili preskupi, pa smo potražili privatan smeštaj. Odnos cene i usluge je bio blago rečeno - nerealan. A kamp? Pa kada smo već u Beloj Crkvi - zašto da ne?

Nikada ranije nisam kampovala. Kada sam ušla u kamp - kućicu, naravno, neprijatno sam se iznenadila - unutra je bilo 300 stepeni i to bez ikakvog preterivanja. Cena je bila sasvim pristojna - 1.340 dinara za dete od četiri godine, muža i mene.

Kamp - kućica sa pogledom na jezero, udaljena desetak metara od plaže. Tri ležaja i veoma malo prostora za odlaganje stvari. U prvom trenutku sam poželala da pobegnem glavom bez obzira, ali smo smeštaj odmah platili i nije bilo nazad.

Prvi nalet besa i nezadovoljstva me je prošao čim sam se prvi put bućnula u potpuno čistu jerersku vodu i shvatila da dete ima više nego dovoljno prostora za igranje i da ću u kafi uživati u potpunom miru ( dva sata ako tako poželim).

Kamp, koji smo sasvim slučajno odabrali, inače smešten na samom kraju jednog od belocrkvanskij jezera, jedan je odlično opremljenih tvrde ljudi koji godinama kampuju u Srbiji.

Wi-fi, čisti toaleti, kuhinja, frižideri, igralište za decu, letnji bioskop i urađen prostor za roštiljanje u debeloj hladovini - šta je tu tako čudno i neubičajeno pitala sam se. Dobila sam jednostavan odgovor - e kakvih sve kampova ima...

Shvatila sam ljudi oko mene uživaju u takvom načinu odmora i da im ušteta nije bila prioritet kada su se odlučili za takav vid letovanja. To potvrđuju i fensi šatori, police, ležaljke i ostala čuda za kapovanje koji koštaju pravo malo bogatstvo.

Zašto bi neko odabrao šator umesto udobnog hotela? Posle prvog jutra mi je bilo potpuno jasno, ali i veoma teško da priznam - buđenje na samoj plaži je neprocenjivo. Bez obzira što je u pitanju jezero.

A cene?

Tu se krije razlog zašto ja kampovanje smatram luksuzom - bar na jezerima u Beloj Crkvi.

Za razliku od cene smeštaja, koja je bila prihvatljiva, cene svega ostalog u Beloj Crkvi su paprene i do dvostruko više nego u srpskoj prestonici, a kvalitet i usluga su, slobodno mogu da kažem pod znakom pitanja.

Kada sam sabrala ukupan trošak letovanja - neprijatno sam se iznenadila.

Već prvog dana smo odlustali od lokalnih restorana - jedno što je bilo dobro jesu picerije. Roštilj je bio skuplji nego u Beogradu, a cene voća i dvostruko veće. U jednom od restorana smo za tri domaće kafe, vodu i dva soka dali celih 900 dinara.

Dakle, za odmor bez kuvanja morate da izdvojite koliko i na moru (pa i više) i to da se zadovoljite osrednjim kvalitetom, bajatim pomfritom i skamenjenim ćuftama. Mi smo odlučili da uprljamo ruke i roštiljamo - svaki dan. Meso, grilovano povrće i kotlić.

Prodavnica je nekoliko kilometara daleko od kampa, nema puta za pešake, pa ste primorani da idete kolima ili biciklom ( ako umete da vozite, što kod mene nije bio slučaj).

Šetnja sa detetom do glavnom jezera ili centra Bele Crkve bila je osuđena na propast, jer se ide istim putem kao do prodavnice - i to nekoliko kilometara. Noću osvetljenja gotovo da nema, pa smo posle dva pokušaja da uveče “odemo do grada” odustali.

Nezaboravno druženje

Kada smo se privikli na kamperski život, tu pre svega mislim na sebe, pošto su jača polovina i dete bili na svom terenu, uvideli smo sve čari ovakvog načina letovanja.

Druženja u kampu su, jednom rečju, nezaboravna - bez obzira na godine, pol, zanimanje, da li ste na odmor došli sami ili sa porodicom.

Ipak, čini se da je kampovanje najzabavnije klincima. A kada se oni dobro provode i bezbedni su - roditelji mogu stvarno da se odmore.

Nisu svi kampovi jednako dobro opremljeni

U Srbiji ima više od 30 kampova. U zavisnosti od toga kakav odmor priželjkujete možete birati između smeštaja na obali reke, odnosno jezera, i kampova na planinama i u selima. U letnjim mesecima popularniji su kampovi uz reke pa nije tako jednostavno naći slobodnu kamp- prikolicu, ali ako imate šator nemate razloga za brigu.

Cene smeštaja u kampovima su slične - oko 1500 dinara za dve osobe, ali se uslovi i opremljenost značajno razlikuju.

Za one koji su zavisnici od društvenih mreža, a svi smo pomalo, posebno je važan internet. Nažalost, u nekim kapovima ga nema ili je toliko loš da se na njega ne može računati.

Pre izbora kampa, važno je dobro se raspitati i o higijeni, iako stanje u kuhinji i kupatilu prvenstveno zavisi od ljudi koji borave u kampu u šta sam se i sama uverila. Dobra strana je da su kamperi toga svesni i retko ostavljaju nered za sobom.

Priključak za struju, upotreba mašine za pranje i sušenje veša, posebno se naplaćuje u svim kampovima.

S. Milovanov Marković