Ne morate imati ravan stomak, savršene proporcije ili telo sa naslovnih strana da biste uživali u intimnosti. Seksualno samopouzdanje ne nastaje pred ogledalom, već u načinu na koji doživljavamo sebe, koliko se osećamo prihvaćeno i da li umemo da se prepustimo bliskosti bez straha od procenjivanja.
Jedan od najvećih neprijatelja seksualnog samopouzdanja jeste stalno upoređivanje sa nerealnim slikama lepote kojima smo svakodnevno izloženi. Društvene mreže, reklame, filmovi i fotografije često stvaraju utisak da postoji određeni izgled koji je preduslov za poželjnost. Zbog toga mnogi ljudi tokom intimnih trenutaka ne razmišljaju o zadovoljstvu, dodiru i bliskosti, već o tome kako izgledaju iz određenog ugla, da li im se vidi stomak ili primećuje neka fizička nesavršenost. Umesto da budu prisutni u sopstvenom iskustvu, postaju posmatrači samih sebe. Psiholozi ovaj fenomen povezuju sa negativnom telesnom slikom i pojačanom samosvešću, koje mogu otežati opuštanje i uživanje u seksualnosti. Paradoks je u tome što ono što nas najviše sputava često nije naše telo, već način na koji smo naučili da ga posmatramo.
Seksualno samopouzdanje mnogo više ima veze sa osećajem sigurnosti nego sa fizičkim proporcijama. Kada smo sa osobom pored koje ne osećamo potrebu da se dokazujemo, prikrivamo nesavršenosti ili stalno proveravamo da li smo dovoljno privlačni, lakše se prepuštamo intimnosti. Poverenje nam omogućava da budemo spontaniji, da izrazimo svoje želje i da kažemo šta nam prija, ali i šta nam ne odgovara. Važno je znati da dobra intimnost ne podrazumeva odsustvo svake nesigurnosti, već postojanje odnosa u kojem zbog nje ne moramo da se stidimo. Partner koji pokazuje poštovanje, nežnost i prihvatanje može doprineti pozitivnijem doživljaju sopstvenog tela, ali odgovornost za samopouzdanje ne treba u potpunosti prebacivati na drugu osobu.
Još jedan važan element jeste sposobnost da budemo prisutni u trenutku. Kada tokom seksa neprestano razmišljamo o tome kako izgledamo, da li ostavljamo dobar utisak ili ispunjavamo nečija očekivanja, pažnja se udaljava od samog iskustva. Umesto da primećujemo dodire, emocije i sopstvene potrebe, počinjemo da procenjujemo sebe kao da smo na nekom zamišljenom ispitu. Takva napetost može uticati i na seksualnu želju i zadovoljstvo. Zato je važno osloboditi se ideje da intimni odnos mora da izgleda kao scena iz filma. Seksualnost nije koreografija, niti postoji univerzalni standard prema kojem se meri uspešnost. Mnogo je važnije da se obe osobe osećaju prijatno, poštovano i slobodno da budu ono što jesu.
Na seksualno samopouzdanje utiče i način na koji razgovaramo sa partnerom. Mnogi ljudi teško izgovaraju šta žele, šta ih uzbuđuje ili šta im stvara nelagodu, jer se plaše da će biti pogrešno shvaćeni ili osuđeni. Međutim, otvorena komunikacija često je važnija od bilo kakve fizičke privlačnosti. Kada možemo da razgovaramo o svojim željama, granicama, nesigurnostima i očekivanjima, intimnost postaje prostor međusobnog upoznavanja, a ne dokazivanja. Takođe, važno je razumeti da seksualno samopouzdanje ne znači da uvek moramo biti raspoloženi, inicirati seks ili imati pozitivan odnos prema svom telu svakog dana. Ono podrazumeva slobodu da izrazimo svoje potrebe, prihvatimo sopstvene promene i ne osećamo da moramo da ispunimo tuđa očekivanja.
Foto: Unsplash.com
Možda je najveća promena koju možemo napraviti upravo u tome da prestanemo da posmatramo svoje telo kao nešto što drugi treba da ocene. Ono nije projekat koji neprestano moramo da popravljamo da bismo zaslužili ljubav, pažnju ili zadovoljstvo. Telo se menja, stari, prolazi kroz različite životne faze, a sa njim se menjaju i naše potrebe i doživljaj seksualnosti. Samopouzdanje ne znači da ćemo svakog jutra biti oduševljeni svojim odrazom, već da nećemo dozvoliti da nam svaka nesavršenost oduzme pravo na bliskost i uživanje. Na kraju, prava intimnost počinje onda kada prestanemo da razmišljamo o tome kako izgledamo dok nas neko voli i počnemo da osećamo kako nam je u tom odnosu.
Autor: S.Paunović
