Širom sveta se 23. aprila obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava. Kao i prethodnih godina, u Srbiji će biti organizovan raznovrstan program u slavu jednog od najvećih čovekovih izuma, pisane reči. Kako bi ovaj dan bio poseban, knjižare će sniziti cene.

Za ovogodišnju proslavu Svetskog dana knjige i autorskih prava raznovrsne programe su najavili Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka grada Beograda, Muzej savremene umetnosti i Muzej istorije Jugoslavije, kao i veliki broj biblioteka i knjižara širom zemlje.

Kratka istorija knjige

Knjiga (gr. βιβλίσυ, lat. liber) predstavlja zbir jezičkih znakova pisanih ili štampanih na raznim materijalima, s ciljem da misao zabeleže i prenesu drugim ljudima. U toku istorije knjiga je imala različite forme i pisana na različitim materijalima, koji su i uslovljavali morfološke preobražaje samog pisma. U vreme Aleksandra Makedonskog upotrebljavalo se za pisanje palmino lišće, liko (najčešće od lipove kore), olovo i platno. Poznato je na osnovu brojnih arheoloških nalaza, da su Asirci i Vavilonci pisali na glinenim pločama. Pisanje na drvetu poznato je Egipćanima od najranijih dana njihove pismenosti. Slovenski filolog Crnorizac Hrabar, iz 10. veka, u svojoj raspravi O pismenah govori da su se Sloveni u prvo vreme sporazumevali „režući“ na drvetu. Do danas je sačuvan veliki broj povoštanih drvenih tablica, obično diptiha.

Uobičajeno je mišljenje da tek sa preradom egipatske biljke papirusa, počinje prava istorija knjige. Na ovom materijalu sačuvani su najstariji prepisi antičke književnosti. Papirus je nadživeo antički svet i bio u upotrebi sve do 11. veka, kada ga je sasvim potisnuo pergament, materijal od presovane kože.

Najmlađa vrsta materijala, poznata već u srednjem veku, a prihvaćena i u vreme štampane knjige, jeste papir, ali Kinezima pripada prvenstvo pronalaska papira, čiju su tajnu saznali Arapi u 8. veku. Sve do pojave Gutenbergove štamparije (1453) knjige su se prepisivale rukom i često bogato ukrašavale. Sa pojavom štampane knjige, počinje novo razdoblje u istoriji naše civilizacije, nazvano „civilizacijom knjige“.

Kako je 23. april postao Svetski dan knjige?

Danom knjige je proglašen datum rođenja i smrti mnogih poznatih pisaca. Najčešće se napominje da je 23. april dan smrti dva velikana književnosti, Migela de Servantesa (po gregorijanskom kalendaru) i Vilijama Šekspira, koji je istog datuma i rođen (po julijanskom kalendaru). Manje je poznato da je ovo i datum smrti Inke Garsilaso de la Vege, Žozepa Pla, kao i datum rođenja Morisa Drjuana, Vladimira Nabokova i Manuela Valeho Mehie.

Svetskim danom knjige i autorskih prava proglašen je 23. april na Generalnoj koneferenciji UNESCO-a održanoj u Parizu 1995. kada ga je prihvatilo oko osamdeset nacija.

Koliko je knjiga važna?

Knjige stvaraju mostove među generacijama, među istorijom i sadašnjosti, nepresušan su izvor informacija i pouka, bude emocije i formiraju pogled na svet, kaže za Pink.rs profesor ruskog jezika i književnosti Irena Petrović.

Kako ističe, danas je izuzetno važno povesti računa o sadržaju koji knjiga nudi.

Činjenica je da se danas mnogo čita, ali je od ove činjenice važnije to šta se čita. Kvalitetno štivo danas je mnogo manje zastupljeno, posebno kod mlađih generacija koje žive u svetu blogova, portala i raznih sajtova na kojima kvalitet često izostaje – navodi ona. Ističe da, uprkos vremenu u kojem smo, ne smemo odustati od kvalitetne literature.

- Knjiga, kao proizvod, postoji zahvaljujući tekstu. Tekst je ono što je primarno, a ne predmet! Dakle, prednost treba dati onome što se čita, iako i predmet treba da je u skladu sa umetničkim ukusom, kao vizualizacija verbalnog - kaže ona. Dodaje i da je čovek uspeo da trivijalizuje upotrebnu vrednost knjige, pa se ona može koristiti kao podmetač za čaše, pritiskanje oblandi, presovanje svega i svačega.

- Pored svih mogućih i nemogućih funkcija koju ima, knjigu čovek čita - kaže ona i dodaje da je reč o predmetu koji krije beskrajnu lepotu.

Svetski dan knjige, kako zaključuje, važan je i kako bi se skrenula pažnja na probleme sa kojima se susreću svi koji se knjigom bave, a najviše na zaštitu autorstva.