separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

kultura

Nagrada za književnost 'Momo Kapor' dr Neletu Karajliću za roman 'Solunska 28'


Zadužbina "Momčilo Momo Kapor" već devetu godinu zaredom dodeljuje ovu jedinstvenu nagradu koja objedinjuje dve umetnosti - književnost i slikarstvo, a kojima je zajednički imenitelj upravo Momo. Ovogodišnju nagradu za roman "Solunska 28", dr Neletu Karajliću će uručiti predsednik Upravnog odbora Zadužbine, pesnik i akademik Matija Bećković.


Dodela nagrade "Momo Kapor" za književnost, biće održana u ponedeljak, 8. aprila u 12h, u Skupštini grada Beograda.

Žiri za dodelu nagrade „Momo Kapor“ za književnost za 2018. godinu:

- književnik Muharem Bazdulj, predsednik

- književnik i književni kritičar Vule Žurić 

- novinar Dragana Marković

- Prilikom ustanovljavanja nagrade „Momo Kapor“, odlučeno je da se ovo vredno i prestižno priznanje dodeljuje za književnost i za likovnu umetnost. Tako je ove godine red došao na književnost, a žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovo značajno priznanje pripadne Dr Neletu Karajliću, umetniku čije je delovanje neprestano i svestrano. Članovi žirija su ubeđeni kako bi se – da je kojim slučajem rešio da se pre izvesnog vremena, a nakon privremenog rastanka sa muzikom i koncertnim nastupima, umesto pisanju, posveti crtanju, slikanju ili vajanju – Dr Nele Karajlić opet našao među laureatima nagrade „Momo Kapor“ - stoji u obrazloženju žirija. 

Kako su napisali, dr Karajlić je, kako to i sam u jednoj svojoj pesmi kaže, „de fakto – umjetnik!“.

- Započevši svoje dugo i turbulentno stvaralačko putovanje iz podruma jedne zgrade u sarajevskom naselju Koševo, Dr Karajlić je stigao da svoju neiscrpnu stvaralačku energiju podeli sa ljudima širom sveta. Tokom, sada već mnogih, decenija intenzivnog prisustva na domaćoj i svetskoj umetničkoj sceni, Dr Karajlić se, da parafraziramo velikog Zorana Radmilovića, oprobao kao (pro)izvođač mnogih umetničkih radova. Iako nijednog trenutka nije odustajao od muzike, ovaj buntovnik sa mnoštvom razloga uspešno je delovao i kao autor i na radiju i televiziji, a očito je bilo samo pitanje trenutka kada će naći vremena da se ozbiljnije posveti i pisanju - istakli su u obrazloženju, i dodaju:

- Kada se to, pre nekoliko godina, konačno i desilo, domaću i regionalnu javnost je snašao cunami njegove sjajne autobiografske knjige „Fajront u Sarajevu“, da bi u junu 2018. godine profesor emeritus Novog primitivizma svojim brojnim, kako se to lepo na srpskom jeziku kaže „fanovima“ dao na uvid svoj prvi roman „Solunska 28“!

- Reč je o prvom delu ambiciozno zamišljene trilogije, u kojoj Dr Karajlić namerava da, pričajući priču o jednoj dorćolskoj adresi, ispriča uzbudljivu povest o sudbini Beograda i njegovih žitelja u predratnim, ratnim i poratnim vremenima. Spustivši se na samu obalu Dunava, na mesto na kome će biti podignuta kuća iz naslova romana, Dr Karajlić uspešno plete gusto predivo priče o mnoštvu ljudi, žena i dece čije neponovljive životne sudbine čine vredne komadiće neobično živopisanog mozaika. Iako nam je svojim dinačinim pripovedanjem u svome prvom romanu Dr Karajlić demonstrirao krajnje konsekvence svoje samosvojne pripovedačke poetike do sada iskazivane uglavnom u mnogim njegovim antologijskim pesmama, u ukupnoj atmosferi romana i karakterizaciji likova daje se nazreti i uticaj pripovedačkog umeća samoga Mome Kapora - navodi se u obrazloženju.

Kako kažu, taj indirektni, možda čak i nesvesni uticaj najoriginalnijeg i najpoetičnijeg tumača same duše grada na ušću dve velike reke, najpre se nazire u samome prihvatanju Beograda kao živog i nežnog organizma koji ni od koga ne traži mnogo, a svima koji to žele dajecelog sebe. 

- Upravo je taj, Kaporovom rukom slikani Beograd, mizanscen ove tek započete trotomne romaneskne avanture. Željno iščekujući nastavak hrabro i spretno ispričane priče, žiri sa velikim zadovoljstvom i pijeteteom i ovako oficijelno spaja Momu Kapora i Dr Karajlića, dva velika umetnika koji su suštinu svoga stvaralačkog bića utkali u duševni most između dva grada: Sarajeva, u koji će se, valjda, jednoga dana vratiti i Valter, i Beograda, u kome je uvek bilo i biće mesta za sve nas željne one jednostavne ljudske radosti bez koje nema slobode - stoji u obrazloženju žirija.            

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti