Kao i za svaki običaj u srpskom narodu, postoje oprečna mišljenja, pa i o položajniku. Ko bi trebalo da to bude, odnosno, da li pripadnice lepšeg pola mogu prve da uđu u tuđu kuću za Božić?

Po nepisanom pravilu, obično je to muška osoba, po mogućstvu dete. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa “Mir Božji, Hristos se rodi“, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći:

Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.

Ipak, neki smatraju da ne bi valjalo da položajnik bude žena, ali postoji razlog zašto je to tako.

Ovakvo razmišljanje dolazi iz ranog perioda hrišćanstva, vremena kada je ženska osoba bila smatrana bićem drugog reda.

Naročito u srednjem veku, verovalo se se da žena treba da ćuti i da bude potčinjena muškarcu. Iz tog doba, poteklo je kasnije mišljenje da su muškarci ti koji imaju ključne uloge u svemu, pa je samim tim i uloga položajnika bila "rezervisana" za – muškarca.

U pojedinim krajevima Srbije i danas zadržalo verovanje da će, ukoliko žena prva uđe u kuću domaćina za Božić, kuća nazadovati, a njeni ukućani biti loše sreće.

Nije samo naša crkva preuzimala neka nehrišćanska verovanja, kojima je, da bi ih narod lakše prihvatio, davala hrišćansku odoru - takvih pojava bilo je svuda u Evropi.