Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, dan smrti svetitelja koji se, kao savremenik Isusa Hrista i njegov krstitelj, smatra poslednjim prorokom Starog i prvim prorokom Novog zaveta.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi prvo i drugo obretenje glave Jovana Krstitelja 24. februara po crkvenom, a 9. marta po gregorijanskom kalendaru.
Kada mu je odsečena glava, Irodijada je naredila da se telo sahrani odvojeno od glave, jer se bojala da prorok nekako ne vaskrsne.
Ona je uzela glavu Jovana Krstitelja i zakopala je duboko u zemlju.
Njena dvorkinja bila je Jovana, žena Huze, Irodovog dvorjanina. Jovana je bila dobra žena i nije mogla da trpi da glava božijeg čoveka ostane na beščasnom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranina na Jeleonskoj gori.
Car Irod nije to znao, a kada je čuo da Isus čini velika čuda, uplašio se i rekao za Hrista: “To je Jovan koga sam ja posekao, on je ustao iz mrtvih” (Mk 6, 16).
Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin koji je poverovao u Hrista, napustio je svoj položaj, svetsku sujetu i zamonašio se, i kao monah Inokentije nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na mestu gde je zakopana glava Jovana Krstitelja.
Počeo je da sebi zida keliju i kopao je duboko, kada je nišao na zemljani sud u kojem je bila glava, za koju mu se ukazalo da je Krstiteljeva.
On je poljubio glavu i zakopao je na tom istom mestu.
Po Božijem promislu, čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad.
Za glavu Jovana Krstitelja vezuju se mnoga čuda isceljenja. Važno je istaći da, dok bi živ, “Jovan ne učini nijedno znamenje” (Jn 10, 41) ali je njegovim moštima data blagodatna čudotvorna moć.
Kod pravoslavaca je običaj da se danas posete groblja i tako oda počast svojim najbližim.
Verovanja na ovaj dan
U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra.
Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako uaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene.
U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.
U narodnoj pesmi, koja govori o nečemu što ne može biti, i u kojoj se baca kletva na devojku da se ne uda, devojka na koju je bačena kletva treba ovog dana da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.
