Različiti regioni imaju drugačije navike i rituale. Uglavnom su to tradicionalna verovanja i nasleđe koje se prenosilo sa generacije na generaciju i tako nastavilo da živi i dan danas. Verovanje u "natprirodno" posebno je izraženo u selima gde pored onih "simpatičnih" i interesantnih, postoje i jeziva verovanja na čiju samu pomisao se ledi krv u žilama.

Najmorbidnije od svih svakako su one koje se odnose na rituale prilikom sahranjivanja bližnjih. Pošto je u selima običaj, a i često moranje, da članovi rodbine i prijatelji pripremaju (kupaju, briju, oblače) pokojnika pred sahranu.

- Ja sam sahranio i ispratio mnoge od njih. I prijatelje i rodbinu, i svoje roditelje. Znate kako to ide na selu, sve sami radimo i sređujemo pred ukop - priča sagovornik iz jednog srpskog sela.

- Ja svakog ubodem iglom u petu. Boga mi svakog, ma koliko mi blizak ili nepoznat bio. To je neki starinski običaj. Naši stari su govorili da ako probodeš čoveka bilo gde u telu on se neće vratiti na ovaj svet kao utvara ili vampir - navodi on i nastavlja da objašnjava ovaj jezivi ritual:

- Kada ga okupamo i postavimo na krevet ja ga malo bocnem. Doduše, ne rade to mnogi. Jer sada svi primaju injekcije i bili su izbodeni milion puta u životu. Ranije je to bio problem. Ljudi nisu išli lekaru i nisu bili ubodeni ni jednom u životu i zato su ustajali nespokojni i plašili žive - precizirao je.