Dok je promena pola u Srbiji i dalje tabu tema, za našim stručnjacima koji rade hirurške zahvate vlada pomama u svetu. Prof. dr Miroslav Đorđević hirurg i urolog uradio je više od 1.300 operacija promene pola, obavio je prvu transplantaciju materice kod jednojajčanih bliznakinja i sprema se na dosad neviđeni poduhvat - presađivanje muškog polnog organa.

Kakvim ga sve ponudama obasipaju poznate svetske klinike, zašto je odlučio da ostane u Srbiji i kako je Beograd postao centar za promenu pola?

Kako je istakao, odlučio je da ostane u Srbiji jer je želeo da se dokaže u državi kojoj pripada i u kojoj je rođen.

- Najlakše je otići, ali treba da osećamo onaj dug prema državi, našim školama, roditeljima i potomstvu - rekao je Đorđević za Pink.

Đorđević je dobitnik takozvanog O1 statusa u SAD, odnosno, dodeljena mu je radna viza na osnovu izvanrednih dostignuća u svetskoj nauci.

- Viza daje određene privilegije, pre svega mogu da obavljam svoju delatnost kao da sam njihov državljanin - istakao je Đorđević, dodajući da njegova karijera traje oko 25 godina i da, uprkos ponidama svetskih klinika, nije pristao da ostane u inostranstvu.

- Ne smemo da dozvolimo da mladi odlaze iz zemlje i da ostajemo bez stručnog i naučnog kadra - kaže doktor.

Govoreći o promeni pola, Đorđević ističe da na takvim operacijama radi veliki i stručan tim koji pruža profesionalne uslove i normalan život. Beograd promoviše svoje lekare svuda po svetu, te mnogo stranaca dolazi u našu prestonicu kako bi se podvrgli hirurškim zahvatima. Godišnje Beograd iz tih razloga poseti između 50 i 100 stranaca.

- Ovo je značajan broj jer smo mi mala zemlja. Ipak, svojim rezultatima uspeli smo da se pokažemo i dokažemo i da predstavljamo jedan od najvećih centara u svetu - kaže Đorđević.

Govoreći o tome šta dovodi do želje za promenom pola, Đorđević ističe da transrodne osobe počinju da budu nesrećne i nezadovoljne sobom od četvrte ili pete godine života.

- Oni pate jer postoji nesklad između izgleda njihovog tela i onoga kako se osećaju. To je proces koji traje. Na sreću, imamo pomak, jer takve osobe brzo stižu do svog cilja - konverzije genitalija i to mogu da urade već sa 18 punih godina - kaže doktor.

Nakon operacije, osoba nastavlja da živi kao suprotan pol, podsećajući da u nekim državama mogu da promene i ime i to pre operacije. Kako je pojasnio, ona osoba koja teži zameni pola, osim što će se osećati, i ponašaće se kao osoba suprotnog pola, pa će se to odraziti i na mimiku, govor, gramatiku...

Operacija promene pola je zapravo proces koji počinje nadzorom od oko dve godine, kojim se utvrđuje da li se osoba zaista oseća kao da je suprotnog pola, uvode se hormoni i sprema se operacija. U sličaju nesklada i premišljanja osobe, vodi se računa da ne dođe do greške i da se da dovoljno vremena kako bi se utvrdilo da li je operacija ono što će je usrećiti.

- Kajanje nakon operacije je vrlo često. Mnogi svetski nedeljnici, novine i časopisi doneli su odluku o tome da je Beograd centar ovakve vrste hirurgije, ali za povratak na staro. Mi smo imali seriju od devet osoba koje smo vratili na stari pol zahvaljujući znanju koje imamo, tehnikama i iskustvu kojim vladamo - rekao je Đorđević.

Kako je istakao, lakše je uraditi prelazak iz muškog na ženski pol, jer su rezultati, kako funkcionalni, tako i estetski, vrlo brzo vidljivi i dovoljna je jedna operacija da se završi sve što je potrebno, a oporavak teče dosta brže.

- Tranzicija iz ženskog u muški je malo teža, jer je muški polni organ dosta složeniji od ženskog - ističe Đorđević.

Najmlađi pacijent koji je bio podvrgnut promeni pola imao je 18 godina i četiri dana.

- Bila je teška borba i podrška od strane psihijatara kako pacijent ne bi pao u depresiju. Borba je trajala od 16. godine, ali je danas sve u redu - rekao je doktor. Najstariji pacijent, kako je istakao, imao je 72 godine, a danas ima 76 i živi na Floridi.

Roditelji, kako je istakao, mogu da primete da li se nešto dešava kod njihovog deteta i često se upravo roditelji obraćaju lekarima, psiholozima i psihijatrima.

- Radimo po definisanim standardima i pokušavamo da odgonetnemo da li će iz te osobe proizaći transrodna osoba ili se radi o promeni u periodu sazrevanja - ističe doktor.

Uprkos ranijim predrasudama, danas mlade osobe najčešće dolaze u pratnji svojih roditelja koji su im i najveća podrška, što znači da se vremena menjaju.

Beograd je, kako je istakao, postao centar presađivanja materice, budući da je u našoj prestonici odrađeno 11 uspešnih transplantacija.

- Ovde ne treba stati, već treba da nastavimo da radimo na tom polju, pre svega u nađoj zemlji jer imamo preko 30 osoba koje čekaju da im se pomogne i koje su igrom slučaja rođene bez materice - kaže Đorđević.

Projekat transplantacije penisa kod osoba koje ga nisu imale, dosad nije urađen.

- To će se desiti 2018. godine, dakle, vrlo brzo i nadam se uspešnoj operaciji - rekao je Đorđević.