Predviđene su zajedničke aktivnosti u oblasti unapređenja i razvoja informaciono-komunikacione infrastrukture u nauci i umetnosti u Srbiji, rečeno je nakon potpisivanja dokumenta.

Kostić je rekao da SANU već dugo ima dobru saradnju sa tim i najavio da bi u prvoj polovini godine trebalo da bude završena prva faza forkiranja Audiovizulenog arhiva i centra za digitalizaciju SANU.

- Ideja je da taj centar zajedno sa drugim centima preraste u nešto što bi bio nacionalni osnov za digitalizaciju naučne, kulturne, umetničke i istorijske baštine - naveo je Kostić.

Kako je rekao, arhiva i legati od velikog značaje se ne smeju prepustiti neuslovnom čuvanju, "tako da je digitalizacija naših sećanja bez alternative".

Kaže da će taj arhiv imati izdvojeni ogranak u Sremskim Karlovcima i da su u toku pregovori sa SPC, koja ima najveći broj dokumenttara, kako bi se to što što brže i kometetnije digitalizovalo.

- Želimo da sačuvamo dokumenta putem tog centra koji će se nalaziti preko puta SANU, kroz sporazume koje imamo sa Univerzitetom u Beogradu, određenima muzijima, arhivima Srbije i Jugoslavije, SPC i drugima. Tako da to ne bude nikakva prćija SANU, već nacionalni centar za digitalizaicje o kojem ćemo svi brinuti -

Kostić kaže da je, kada je reč o osnovanju Centra za zaštitu privatnosti u digalizacionoj eri, pitanje privatnosti ključno pitanje novih tehnologija i baza podataka.

On je rekao da će Institut SANU za metematiku raditi na tome i okupiti ljude iz raznih oblasti, što će biti veoma značajno za državu i društvo.

Ministar Ljajić je izrazio uverenje da je to početak jednog procesa u kojem bi SANU trebalo da ima ključnu ulogu. Podsetio je da živimo u vremenu četvrte indstrijske odnosno tehnološke revolucije.

- Vreme u kojem živimo ne trpi prosečnost, a naročito ne vreme koje dolazi, a znanje i inovacije su ključni za napredak svakog društva. Tu vidim vodeću ulogu SANU i akademske zajednice u Srbiji - rekao je Ljajić.

On je naveo da je Audiovizuelni arhiv veoma vazan za očuvanje kulturnog nasleđa koje je u lošem stanju pošto se ne čuva u odgovarajućim uslovima, kao i da je sada bilo sporadičnih i stihijskih pokušaja da se to digitalizuje i na pravi način sačuva. Zato je važno da imamo centralno mesto, dodaje Ljajić, na kome će biti digitalizovana građa SANU i pohranjeni podaci različitih arhiva i institucija.

- Ako bi uspeli čitavu istorijsku građu Srbije iz svih arhiva u zemlji da složimo papir do papira napravila bi se kolona tih papira od Beograda do Subotice duga 200 km - naveo je i dodao da ta građa u perspektivi ne može biti sačuvana ako se ne digitalizuje.

Ljajić napominje da ne može sve da se digitalizuje već da bi bio veliki uspeh bi se digitalizovalo 15 odsto tog fonda, što će biti dugotrajan posao, ali posao od prvorazrednog državnog značaja. Kada je reč o zaštiti privatnosti, Ljajić je rekao da osnivanje centra SANU važno za građane pošto su naši podaci često izloženi javnosti i mogu biti zloupotrebljeni.

Dodaje da je 80 odsto kompanija u svetu bilo izloženo nekoj vrsti sajber napada i da se procenjuje da štete u globalnoj ekonomiji zbog toga iznose do 400 milijardi evra.

- Ovaj centar će imati ključnu ulogu, gde ćemo razvijati sve vrste aktivnosti - rekao je i dodao da će to biti hab razvoja u sajber prostoru.

Najavio je da će ministarstvo i SANU okupiti sve koji mogu da doprinesu digatalizaciji kulturne baštine i zaštite u digatalnom prostoru.

Razvoj IK infrastrukture SANU podrazumeva obezbeđivanje tehničko-tehnoloških uslova za razvoj nauke i umetnosti.

Protokol predviđa i druge oblile saradnje od zajedničkog interesa, planiranje i implementaciju zajedničkih projekata u oblasti unapređenja i praćenja razvoja infrastrkture u nauci i umetnosti i primene IKT u nauci i umetnosti.

Pročitajte još: DODIK SUMIRAO REZULTATE: Najveći uspeh što smo se odupreli centralizaciji BiH