Sezona slava je u punom jeku. Najvažniji porodični praznik, kada se ne štedi, već se kupuje samo najkvalitetnije i najbolje, da se pred gostima ne obrukamo. Vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.

U hrišćanskom duhu je da se slava obeleži skromno, međutim, poslednjih decenija se od ovog praznika prave bogate gozbe, a dešava se i da domaćini pozovu i trubače.

Nezaobilazni deo slavlja su i pokloni koje gosti donose domaćinima, a koji su sve luksuzniji, a ponekad i čudni.

Događalo se da domaćice kuće u kojoj se slavi dobijaju kozmetiku, kuhinjsko posuđe, pa čak i donji veš, domaćinu se donose košulje, a i deca koja su ranije dobijala slatkiše sad imaju utisak kao da im je rođendan, a ne porodični svetac.

A nekada je sve bilo drugačije...

Krsna slava je veoma star narodni običaj proslave zaštitnika doma i porodice, a slaviti slavu znači održavati vezu sa precima i poreklom.

U dom porodice koja slavi dolaze rodbina i prijatelji da u ljubavi i veselju, proslave sveca zaštitnika tog doma.

Među poklonima koje su gosti ranije donosili domaćinima, uglavnom su bile ručno izrađene stvari, kao što su kolači, testo, hleb, ali i bilo i vino, rakija, jabuke, brašno.

Sve ono što oni koji idu u goste već imaju i što ih neće mnogo koštati. Kao prigodan poklon mogao je da prođe i neki ručni rad - vezeni stolnjak, milje ili goblen, naročito ako dar dolazi od devojke stasale za udaju koja želi da se "pokaže".

Prema tim običajima, suština poklona je u tome da bude skromno i da se darodavac ne baca u troškove, jer to nije ni potrebno. I danas bi mnogo prikladnije bilo da se domaćinu na poklon donese flaša pića ili šećer, kafa, ratluk i slične stvari.

A.V.