U Srbiji ove godine vlada velika najezda krpelja, parazita koji prenose opasnu i smrtonosnu lajmsku bolest, upozoravaju epidemiolozi.

Samo u junu mesecu na teritoriji Srbije prijavljeno je više od 4.000 uboda, koliko je inače registrovano tokom cele prošle godine. Na teritoriji Beograda u poslednjih tridesetak dana 1.700 ljudi se javilo sa ovim problemom, a stručnjaci upozoravaju da je u 20 odsto slučajeva krpelj u sebi imao bakteriju boreliju, koja izaziva lajmsku bolest. Što je najgore, na udaru ovog parazita ubedljivo najviše su deca, jer se ona najviše igraju u travi, gde krpelji najčešće vrebaju.

Epidemiolog Vojnomedicinske akademije (VMA) Milena Krstić povećan broj pacijenata objašnjava naglim razmnožavanjem krpelja na teritoriji cele zemlje zbog klimatskih promena, ali i povećanom svešću ljudi da posle uboda treba da se obrate lekaru.

- Ljudi su konačno shvatili da ubod krpelja nije nešto što se svakodnevno dešava i što treba olako shvatiti, već je to opasnost koja može ozbiljno da im ugrozi zdravlje. Koliko ubod krpelja može da bude opasan, dovoljno ilustruje podatak da je svaki peti krpelj koji smo izvadili iz tela naših pacijenata bio zaražen, što znači da je mogao da izazove lajmsku bolest kod njih - ističe Milena Krstić.

Ona napominje da su njihovi najčešći pacijenti bili deca, kao i ljudi koji se bave poslovima u prirodi.

- Mi na VMA radimo analize izvađenih krpelja, koje nam mnogo pomažu u praćenju stanja i lečenju pacijenata. Svaki ubod krpelja ne znači naravno i automatsku zarazu, ali veoma je bitno da on bude izvađen iz tela što pre, najviše u roku od 24 sata. Jer zaraženi krpelj ispušta uzročnika lajmske bolesti ako predugo boravi u ljudskom organizmu. Najprostije rečeno, kada se krpelj napije čovekove krvi, pukne mu stomak, iz koga onda ispušta bakteriju boreliju burgdorferi. Samim tim, što se pre izvadi, manja je mogućnost pojave lajmske bolesti, koja može da izazove, između ostalog, meningitis, probleme sa srcem, zglobovima, a ako se zapusti, može da bude i smrtonosna... - objašnjava Krstićeva.

- Mi im odmah prepisujemo lekove, a ukoliko se ispostavi i da je krpelj prenosilac lajmske bolesti, ta terapija se produžava na još tri nedelje, a stanje se detaljno prati. Razvoj bolesti se odvija kroz faze, a nekada između ujeda krpelja i razvoja bolesti može da prođe i nekoliko godina, što znatno otežava dijagnostiku - objašnjava dr Krstić.

Pročitajte još: JEZIVI PRIZORI! Krv na ulicama, ubijeno 15 pasa u Kosovskoj Mitrovici (UZNEMIRUJUĆE FOTOGRAFIJE)

Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da je veoma bitno da se krpelj izvadi iz organizma što pre i to ceo, a posle toga je neophodno pratiti mesto uboda.

- Lekaru bi se trebalo javiti odmah po ubodu krpelja, a naročito ako se oko mesta uboda javi crvenilo prstenastog oblika koje počinje da se širi. To znači da je prva faza bolesti započela. Ako nekoga ubode ova krvopija, a nije u mogućnosti da se odmah javi lekaru, trebalo bi da ga sam izvadi. A to se radi tako što se u ruku stavi maramica, zahvati se glava krpelja i okrene se suprotno kretanju kazaljke na satu pod uglom od 90 stepeni - objašnjava Tiodorović.

Šta su krpelji

Krpelj je paukoliki ektoparazit iz reda Ixodida potklase Acarina. Krpelji se dele na tvrde (familije Nuttalliellidae i Ixodidae) i meke (familija Argasidae). Krpelji najčešće borave na vrhu visokih trava gdje čekaju prolazak životinje (i čoveka) na koju se posle identifikacije mirisom zakače pomoću posebnih kuka na prednjim nogama.

Identifikacija se dešava putem posebnih hemoreceptora koji reaguju na hemijska jedinjenja u vazduhu. Krpelj tim receptorima prepoznaje ugljen-dioksid, mlečnu kiselinu, amonijak kao i kod svih sisara prepoznatljivu butansku kiselinu. Krpelj reaguje i na svetlosne promene (posebno tamno-svetlo) kao i na vibracije.