Letnje računanje vremena za ovu godinu počeće 26. marta u dva časa iza ponoći, pomeranjem kazaljki na satu za jedan čas unapred.

Tako će se vreme u dva sata, računati kao tri sata, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre 10 godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Istorija prakse pomeranja kazaljki časovnika dva puta godišnje na letnje i zimsko računanje vremena seže u vreme Prvog svetskog rata.

Međutim, mogućnost “šetanja” kazaljke sat unpred i unazad prvi put je ozbiljnije počelo da se razmatra krajem 19. i početkom 20. veka.

Predlog je još 1895. godine izneo novozelandski entomolog Džordž V. Hadson, a desetak godina kasnije sličnu ideju imao je i Britanac Viljam Vilet. On je kao argument izneo uštedu energije. Osim toga, imao je i “lični razlog”, jer je kao ljubitelj i igrač golfa poželeo još koji sat dnevne svetlosti u večernjim satima da mrak ne bi prekidao igru.

Po završetku rata, uz izuzetak Britanije i još nekolicine država, većina zemalja ukinula je pomeranje kazaljki na satu sve do razdoblja Drugog svetskog rata. Nakon 1945. godine praksa je od države do države bila različita, u mnogim delovima sveta zbog protesta poljoprivrednika i učitelja letnje računanje vremena je ukinuto, ali kada je sedamdesetih godina nastupila velika energetska kriza svet je opet počeo da se vraća staroj praksi.