Čak 30 odsto stanovništva Srbije je „zavetovano“ Svetom Nikoli, kažu etnolozi.
U Srbiji postoji 78 krsnih slava, i nije svaki svetitelj i krsna slava. Kada su Sloveni uzimali hrišćanstvo tražili su zaštitnika porodice po njihovim karakteristikama, načinu života i onome šta su predstavljali. Neki su nasledili i nekoliko slava od predaka, a nekada je reč i o svetiteljima koji su relativno nepoznati većem broju ljudi.
Slavljenje svetitelja kao zaštitnika porodice jeste karakteristično samo za Srbe, dok ostali pravoslavni narodi to čine kroz ličnog zaštitnika, zavetnu ili seosku slavu, potvrdio je sveštenik Gligorije Marković.
Foto: Pink.rs
- Obeležavanje Svetog Nikole je proslavljanje istinitog čoveka u bogočoveku. To činimo i sa proslavom svakog svetitelja. To je jedan istinski radostan dan kojim svedočimo da smo biće smisla, a to dajemo molitvom, kolačem i slavskom trpezom - kaže otac Gligorije.
Kada je reč o razlikama u obeležavanju slava i praznika, on je potvrdio da postoji mnogo lokalnih običaja koji su zasnovani na nekim specifičnim okolnostima.
ETNOLOG VESNA MARJANOVIĆ:
Prema istraživanju iz 2011-14, masovnost slave Svetog Nikole je u vezi sa migracijama naroda još od srednjeg veka. Ljudi su prvo živeli blizu određenih ktitora i velmoža koji su slavili određenog sveca, pa su oni seleći se nosili spomen u novu sredinu. Postoji i "slava kuće", a ne samo doma, pa se dešava da kada ljudi kupe određenu nekretninu preuzimaju i slavu te porodice koja im je prodala kuću.
- Najrasprostranjenije je verovanje da se žito-koljivo ne sprema za "žive svece" poput Arhanđela Mihajla. Žito je prinos i molitva našim precima bez kojih nema ni nas, a nije posvećeno svetitelju. Ako se ne pravi, onda se odričete svojih predaka. Isto je i kada u nekoj porodici postoji smrtni slučaj, često porodica odluči da je skromno obeleži uz kolač i sveću. Ne treba da isključimo pokojnika, jer upravo okupljanjem porodice i prijatelja sećamo se i njega - kaže otac Gligorije Marković.
Pročitajte još: Da li su maske efikasna ZAŠTITA OD GRIPA?
