Letonci kažu da su prvu jelku okitili oni, i to još 1510. godine... Ali, avaj, to je nekada bila nemačka kolonija, tako da, ipak, Nemcima hvala na običaju koji svi obožavamo.
Jedan od najlepših običaja u vezi sa dočekom Nove godine jeste kićenje jelke. Evolucija ukrasa za jelku je više nego zanimljiva, a u moderno doba gotovo da se od kuće do kuće ljudi "takmiče" čija će jelka biti lepša...
Ako se vratimo unazad, oko toga ko je prvi okitio jelku, kako je to postao planetarni običaj, među pripadnicima raznih nacija postoji mnogo nesuglasica.
Na primer, Letonci kažu da su prvu jelku okitili oni, i to još 1510. godine, a kao dokaz za to pokazuju ponosno ploču na trgu u Rigi na kojoj to i piše: "Prva okićena jelka 1510. godine". To su uklesali u kamenu na osam jezika. Ipak, svet je nekako priznao da su Nemci bili ti koji su prvi ukrasili božićno drvo ili kod nas nazvanu novogodišnju jelku. A to moraju da im priznaju i Letonci, jer 1510. godine današnja Letonija i Estonija bile su zapravo u sklopu nemačke države...
Sećate se filma "Gospođa Braun" u kojoj kraljica Viktorija, koju je igrala Džudi Denč, prihvata običaj svog muža princa Alberta, Nemca, koji je u dvor uneo božićno okićeno drvce, a fotografija kraljevske porodice oko okićene jelke obišla je tada svet... Princ je okićenu jelku svake godine slao bolnicama, školama... Englezi su i ranije imali božićne običaje, kao na primer, svečani doručak za najmlađe na dvoru. Odatle potiče i tradicija otvaranja božićnih poklona čim se deca probude na dan Božića.
Prva jelka u Srbiji
Prva jelka okićena na javnom mestu u Srbiji bila je ona koju je okitio Lajoš Velđi, osnivač i prvog zabavišta i jaslica u Subotici. On je to uradio 1859. godine, 2. decembra, i bila je to prava radost za male Subotičane koji su išli u ove jaslice. Jelka je bila okićena slatkišima, ali i staklenim kuglama, svako dete je, kaže istorija, dobijalo na poklon vrećice sa slatkišima koje su stajale - gde drugo nego ispod jelke.
Kada je reč o ukrasima, priča počinje davno, kada počinje, naravno, i priča o okićenim jelkama, opet u Nemačkoj. Prvi ukrasi bili su bombone, šećerleme i kockice šećera. Ali priča kaže da jedan siromašni duvač stakla nije imao para da svojoj deci priušti šećer i slatkiše za Božić i Novu godinu, pa je jednostavno "izduvao" ukrase od stakla, male staklene lopte koje je ukrasio bojom. Ko bi rekao - obogatio se, jer se gospodi dopala ideja.
Foto: Tanjug
U staroj Jugoslaviji svi smo imali staklene ukrase, sve sa svećicama koje smo kačili na jelku i palili ih pazeći da se ne zapali sve oko nas, što se u prošlosti i dešavalo, pa su svećice, na primer, u Americi bile i zabranjene sve dok nisu stigle električne lampice. Staklene starinske ukrase zamenila je kineska plastika, ali se poslednjih godina i kod nas u modu vraćaju stakleni ukrasi koji su, naravno, skupi. Ako ste sačuvali bakine - u trendu ste.
I na kraju dilema: staviti na vrh - vrh (kako popularno zovemo špicasti ukras) ili zvezdu? Hrišćanstvo je prihvatilo kićenje jelke, osim što pravoslavci tvrde da treba imati najpre Badnjak, pa onda jelku. Elem, zvezda na vrhu jelke je ona ista zvezda koja se pojavila na nebu kada se Hrist rodio... Kako volite i šta volite - to i stavite. Ukrasite kako želite. I da znate - možete kititi i bor i jelu i bilo koje zimzeleno drvo. Kod nas jela drži primat, ali se uvek apeluje, pa ćemo i mi to da uradimo - ako ukrašavate pravo drvo, kupite ga sa busenom i zasadite.
