Velika Plana zavijena je u crno. Nemi od bola i tuge, prijatelji, familija i roditelji odali su poslednji pozdrav mladima koji su otišli na put bez povratka. Na groblju samo muk i jecaji neutešnih majki. Irenin ujak govorem je rasplakao i one najtvrđeg srca, a posle vapaja Veljkove sestre grcali su u suzama.
Irena Zlatković (29) sahranjena je nešto posle 13 časova, a dva sata kasnije su na istom groblju Veljka Radisavljevića (33) mnogobrojni prijatelji i rodbina ispratili na večni počinak.
Bili su u vezi nešto više od mesec dana kada su tragično stradali u udesu kod Budve.
Irena je u Crnu Goru je otišla da radi u hotelu tokom sezone, da bi pomogla roditeljima koji su nezaposleni i bratu, svršenom studentu Pravnog fakulteta koji takođe nigde ne radi, a Veljko je došao u Budvu da je obiđe.
Pre kobnog sudara bio je na plaži Trsteno sa društvom, pozajmio je motor od prijatelja, njime je trebalo da Irenu odveze do Budve. Tada ih je zadesila tragična sudbina.
Pročitajte još: PLAČE SRBIJA! Irena sahranjena U BELOJ VENČANICI pored Veljka, ceo grad ih ISPRATIO NA VEČNI POČINAK! (FOTO)
- Verovatno je to sudbina bila da dobiju grobna mesta jedno pored drugog. Iz komunalnog preduzeća su nas pitali da li bi nam smetalo ako bi Veljko bio sahranjen u zasebnoj grobnici, ali pored Irene, a mi smo se složili sa time. Neka budu i na nebu, kao i na zemlji, zajedno – priča potresena Irenina majka Nadežda.
Velika Plana ovakvu tragediju ne pamti. Ceo grad je došao da ih isprati na večni počinak.
Irena je sahranjena u beloj venčanici.
Svojim govorom Irenin ujak je svima naterao suze na oči:
- Pripala mi je čast da se zahvalim svima vama ovde koji roditeljima, bratu, stričevima, ujacima izraziše saučešće. I koliko god ovo bila teška dužnost, o našoj Ireni je lako govoriti. Njene oči najslađeg laneta, krupne suze koje bi kad - tad navirale umiljati glas, učinio ju je detetom koje je lako bilo zavoleti. Bolest svog oca, Momčila smatrala je vise inspiracijon da upiše Medicinski fakultet u Kragujevcu. Sanjala je da ce baš tim prikupljenim znanjem lečiti oca i sve druge ljude. Mesec dana pre odlaska zavolela je njenog Veljka i kako je majci i sestri govorila nikad srećnija nije bila. Sudbina je udesila da tri dana pred nesreću Veljko ode da vidi svoju Irenu. Irena, oči ujkine, moja treća ćerko. Zašto svom ujaku nanosiš ovaj bol nad bolovima. Umesto da ujku obraduješ, ti meni nameni ulogu da ti spremam venčanicu belu, ne za izabranog već za zemlju crnu. Irena, ujakova nado, danas plaču svi oni koji su te poznavali i Velika Plana i svi oni koji su te poznavali. Danas u Crnoj Gori plače i gora i kamen. Počivaj u miru, mezimice, neka te anđeli čuvaju kao što ćemo mi tebe čuvati u našem sećanju i srcima - rekao je Irenin ujak.
Majka je nakon spuštanja kovčega u raku bacila crveni pa beli buket i jauknula: Irena, ljubavi moja!
Otac nastradale devojke pozvao je sve koji su došli da posle sahrane dođu na ručak, rečima koje slamaju srce: Dođite, svadba je! Nije pravedno od Boga što je takva, ali svadba je!
Pročitajte još: BELI KOVČEG I BARJAK! MAJKA I SESTRA OČAJNE, bajkeri u tužnoj povorci ispratili Veljka na VEČNI POČINAK
Dva sata kasnije na lokalnom groblju sahranjen je i Veljko. Njega su na večni počinak ispratili bajkeri iz cele Srbije, a ispred tužne povoreke vijorio se barjak.
Niko nije krio suze. Majka i sestra zakukale dozivajući Veljka: Što ne ustaneš, što se ne probudiš?
